Nemački istoričar: Odluka Međunarodnog suda pravde u slučaju genocid je težak poraz za Izrael

Međunarodni sud pravde UN doneo je odluku u tužbi koju je Južna Afrika podnela protiv Izraela koja će imati dalekosežne posledice ne samo po jevrejsku državu, ocenjuje istoričar iz Nemačke Tarik Siril Amar.

Međunarodni sud pravde: Izrael da preduzme sve moguće mere kako bi sprečio genocid u Gazi

Dobro pripremljeni dokument Južne Afrike bio je argumentovan i detaljan, sa ciljem da MSP (koji se bavi slučajevima između zemalja a ne pojedinaca) proceni da Izrael napadima na Pojas Gaze zaista čini genocid.

Kako takvi slučajevi traju godinama, Južna Afrika je zatražila od sudija da, u preliminarnoj fazi, procene da li postoji visoka mogućnost od genocida i da onda: a) nastave sa slučajem i b) narede Izraelu da se suzdrži od genocidnih akcija i zaštiti prava Palestinaca.

Sud je ispunio oba zahteva sa velikom većinom od 15:2. Protiv Tel Aviva su glasali i predsedavajući suda - Amerikanac, i sudija iz Nemačke, zemlje koja od Drugog svetskog rata pokajnički forsira proizraelski stav, čak i na svoju štetu. Sud je, podseća Amar, ignorisao pseudo argument Izraela da se "brani".

Ovo je, navodi istoričar, jasna pobeda Južne Afrike i Palestinaca i težak poraz Izraela. Sud nema mogućnosti da nametne svoje presude, to radi Savet bezbednosti UN gde SAD štite Izrael u svemu što rade, makar to bio i genocid. Postoji, međutim, razlog zašto su predstavnici Izraela reagovali tako agresivno i arogantno na presudu (koja čak ne pozia na prekid vatre) urušivši već ukaljan imidž Tel Aviva - boje se.

Jer, iako SAD štite Izrael, svet je mnogo veći od njih, piše Amar. Zapadne zemlje i političari koji su bezuslovno podržavali Izrael - oružjem, vezama, represijom kritičara - sa razlogom osećaju nelagodu. UN konvencija o genocidu i Rimski statut ne osuđuju samo činjenje genodica već i one koji ga ne spreče ili saučestvuju u njemu.

Pošto je MSP sada u najmanju ruku potvrdio da je genocid dovoljno verovatan da opravda slučaj i da zahteva hitnu akciju, Džozef Bajden, Entoni Blinken, Ursula fon der Lajen, Olaf Šolc, Riši Sunak, Kir Starmer, Emanuel Makron, Analena Berbok bi trebalo da počnu da se brinu: MSP se ne bavi pojedincima, ali Međunarodni krivični sud to radi. Uprkos tome što je odugovlačio koliko je mogao, sada će verovatno biti primoran da otvori istragu.

Takođe, slični slučajevi bi mogli da se pojave i pred državnim sudovima. Iako će proći godine, situacija nije dobra za zapadne političare koji nisu ni sanjali da će se stvari ovako izmaći njihovoj kontroli. Cena svrstavanja uz Izrael je skočila i Tel Avivu će sada biti teško da nađe prijatelje, ocenjuje istoričar.

Sa druge strane, sile poput Kine i Rusije koje su se uvek opirale licemerju "poretka zasnovanog na pravilima" i nisu saučesnice izraelskih zločina, sada dobijaju geopolitičku prednost. Drugim rečima, presuda MSP-a je potvrdila njihov položaj i strategije i istovremeno oslabila Izrael i njihove pomagače u međunarodnoj areni.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, domeni politike i narativa se prepliću sa domenom rata: neizbežno je da će oni koji se bore protiv Izraela osetiti ohrabrenje.

Za snage kao što su Palestinski otpor, pokret Ansar Alah (Huti) koji de fakto vlada Jemenom, Hezbolah i Iran, ova presuda MSP se poklapa sa vojnim neuspehom Izraela u Gazi: jer dok su njegove trupe masakrirale civile (i opsesivno beležile dokaze o svojim zločinima koji ih sada proganjaju), oni su daleko od toga da "iskorene Hamas" (navodni ratni cilj) ili da oslobode taoce silom. Sa pogoršavanjem međunarodne izolacija Izraela, njegovi protivnici će imati sve manje razloga da odustanu.

Ovo je, ukratko, bio veliki korak nazad za Izrael. Njegov politički model, koji kombinuje aparthejd, militarizam i stav ako-si-moćan-sve-ti-je-dozvoljeno, više ne funkcioniše i Izrael će biti u sve većoj nevolji.