Svet
Članice EU podržale plan za korišćenje zamrznutih ruskih sredstava
Odluka dolazi uoči samita u četvrtak na kojem se očekuje da će lideri EU odobriti 50 milijardi evra finansijske podrške Ukrajini
Članice EU podržale su plan za izdvajanje milijardi evra zamrznute imovine ruske Centralne banke kao prvi korak ka njihovom mogućem korišćenju za obnovu Ukrajine, saopštila je belgijska misija koja trenutno predsedava u Savetu EU.
Jednoglasna odluka doneta kasno sinoć, koja tek treba da bude formalizovana u narednim nedeljama, deo je demonstracije podrške Kijevu uoči druge godišnjice Specijalne ruske operacije.
Takođe dolazi uoči samita u četvrtak na kojem se očekuje da će lideri EU odobriti 50 milijardi evra finansijske podrške Ukrajini, prenosi "Fajnenšel tajms".
Od 260 milijardi evra ruskih deviznih rezervi koje su imobilisane 2022. kao odgovor na operaciju Moskve, 191 milijarda evra se nalazi u belgijskom "Eurokliru", centralnom registru hartija od vrednosti.
Prema sporazumu koji je potpisan juče, profit koji je ostvario "Euroklir" biće odvojeno knjižen i neće se isplaćivati kao dividende akcionarima sve dok zemlje EU jednoglasno ne odluče da uspostave "finansijski doprinos budžetu (EU) koji će biti prikupljen od ovih neto dobiti da podrži Ukrajinu", navodi se u nacrtu teksta u koji je uvid imao "Fajnenšel tajms".
Kako je ranije objasnio evropski diplomata, Evropska komisija je predložila da se prihodi od zamrznute ruske imovine čuvaju na posebnim računima kako bi kasnije mogli da se upotrebe za finansiranje Ukrajine. U ovoj fazi nema govora o prebacivanju tih sredstava u budžet EU ili direktno Ukrajini. Mehanizam za prenos sredstava još uvek nije razrađen.
Taj namet će biti "u skladu sa važećim ugovornim obavezama i u skladu sa evropskim i međunarodnim pravom", dodaje se u tekstu.
Ne postoji vremenski okvir kada bi takav poseban predlog trebalo da bude napravljen, a obuhvatiće samo budući profit i neće se primenjivati retrospektivno.
Evropska komisija u decembru nije uspela da formuliše predlog o upravljanju ruskom imovinom koji bi omogućio preusmeravanje profita u zajednički budžet EU, s obzirom na zabrinutost Evropske centralne banke da bi to moglo da izazove finansijsku nestabilnost i mere odmazde Rusije.
Odvojeni pritisak koji predvode SAD i podržavaju Velika Britanija, Japan i Kanada da se u potpunosti konfiskuju ruska sredstva, a ne samo profit, suočava se sa otporom evropskih članica G7, posebno Nemačke, Italije i Francuske.
Trenutno je u zemljama EU zamrznuto oko 200 milijardi evra suverene ruske imovine.
Početkom 2022. godine, kako je izvestila Banka Rusije, skoro polovina od 630,6 milijardi dolara njenih sredstava bila je u sredstvima u ključnim rezervnim valutama.
Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je zamrzavanje ruske imovine u Evropi krađom, uz napomenu da EU cilja ne samo na sredstva privatnih lica, već i na državnu imovinu.
Kremlj je naveo da bi donošenje ovakvih odluka predstavljalo "još jedan korak u kršenju svih pravila i normi međunarodnog prava".
