Svet
Tamnica naroda, politička i finansijska pretnja: Evropska unija protiv Mađarske
Prema pisanju evropskih medija, EU sprema do sada nezapamćene mere protiv jedne države članice – i to samo zato što ne želi da podrži plan slanja pomoći Ukrajini
Austrougarska monarhija je kao etnički i jezički najšarenolikija evropska carevina svog vremena često nazivana i "tamnica naroda", u kojoj su milioni ljudi živeli pod nemačko-mađarskom političkom hegemonijom.
Upravo je taj pokušaj nametanja jedne volje svim tim različitim narodima i stvorilo uslove za jačanje nacionalizma koji je, na kraju, odigrao presudnu ulogu u raspadu te viševekovne monarhije nakon Prvog svetskog rata.
Sedamdesetak godina kasnije, početkom poslednje decenije XX veka, grupa evropskih zemalja formirala je Evropsku uniju, u tom trenutku zamišljenu kao dobrovoljni savez zemalja koje bi, na demokratskim principima, radile na postizanju zajedničkih ciljeva.
Iako je ta ideja od samog početka imala svojih kritičara, poslednjih godina postali smo svedoci da Evropska unija sve manje liči na nekakvu "demokratsku zajednicu" suverenih država, a sve više "tamnicu naroda" u kojoj se odluke donose u jednom centru – Briselu, dok se glasovi onih koji se ne slažu sa dominantnim narativom svim silama potiskuju i guše.
Poslednja žrtva briselskog jednoumlja mogla bi da bude Mađarska, koja se poslednjih dana nalazi na udaru do sada nezapamćenih pretnji iz srca Evropske unije – i to sve zbog odbijanja njenog premijera Viktora Orbana da podrži novi paket pomoći za Ukrajinu.
Sudbonosni samit u Briselu: Da li će Orban pokleći?
U iščekivanju sudbonosnog specijalnog samita Evropskog saveta zakazanog za 1. februar, na kom bi evropski lideri trebalo da odluče o paketu pomoći za Ukrajinu vrednom 50 milijardi evra, zapadni mediji su objavili seriju tekstova o potencijalnim merama protiv jedine države koja se otvoreno protivi toj odluci – Mađarske.
Tako je briselski "Politiko" prošle nedelje pisao da evropske diplomate sve ozbiljnije razmatraju aktiviranje tzv. Člana 7. Ugovora o Evropskoj uniji – popularno nazvanog i "nuklearna opcija" – kojim bi se Mađarskoj oduzelo pravo glasa u Evropskom savetu. To bi bila odluka bez presedana i predstavljala bi svojevrsan puč većine nad manjinom, što je suprotno pravilima EU da se odluke o spoljnoj politici moraju doneti jednoglasno.
Ipak, aktivacija "nuklearne opcije" zahteva jedinstvo ostalih 26 država članica, a u ovom trenutku nije izvesno da u EU postoji ta vrsta konsenzusa. Slovački premijer Robert Fico jedini je do sad eksplicitno odbacio ukidanje prava glasa za Mađarsku, ali se šuška da postoji još zemalja koje se tome protive – ali to ne smeju javno da saopšte.
Nekoliko dana nakon teksta u "Politiku", britanski "Fajnenšel tajms" je objavio da bi EU mogla da uvede mere protiv mađarske ekonomije, ako Orban odbije da podrži paket pomoći za Ukrajinu.
Kako piše taj list, pozivajući se na dokument EU u koji su imali uvid, Brisel je "pripremio strategiju koja je eksplicitno usmerena na ekonomske slabosti Mađarske i koja za cilj ima da ugrožavanje njene valute i uništenje poverenja investitora, kako bi naškodila 'radnim mestima i ekonomskom rastu' u Mađarskoj ako Budimpešta odbije da ukine veto na pomoć Kijevu".
U dokumentu se navodi da bi mere bile usmerene na mađarske ekonomske slabosti – uključujući visok javni deficit, visoku inflaciju i slabu valutu.
Mere o kojima je reč u članku "Fajnenšel tajmsa" više liče na nešto što bi EU uvela zemljama koje smatra neprijateljskim, poput Rusije i Irana, a ne državi članici koja je već prihvatila čitav niz mera sa kojima se ne slaže kako bi sačuvala "evropsko jedinstvo".
Orban: Spremni smo na kompromis, ali iz Brisela stižu samo pretnje
Mađarski premijer Viktor Orban je, komentarišući članak "Fajnenšel tajmsa" u intervjuu za francuski magazin "Poen", rekao da je njegova zemlja spremna na kompromis, ali da se nalaze na udaru ozbiljnih pretnji iz Brisela.
"Mi smo napravili kompromisni predlog: prihvatićemo promene budžeta, ali se ne slažemo sa svotom od 50 milijardi evra, koja je ogromna. Ne slažemo se ni da bi je trebalo potvrditi za naredne četiri godine. Mađarska je spremna da učestvuje ako nam bude garantovano da ćemo svakih godinu dana odlučivati da li ćemo nastaviti sa slanjem novca", rekao je on.
Orban je dodao da ne sumnja u autentičnost dokumenta objavljenog u "Fajnenšel tajmsu", a Evropsku uniju je optužio da se kreće u "imperijalističkom pravcu", pogotovo nakon što je Velika Britanija napustila taj blok.
"Konkretno, Brisel poslednjih godina vodi ideološki rat protiv Mađarske i konstantno pokušava da nas ucenjuje", zaključio je mađarski premijer.
Briselska diktatura postaje sve oštrija
Pokušaji EU da nametne svoju volju državama članicama koje se sa njom ne slažu nije novost, ali njene pretnje postaju sve ozbiljnije, smatra Dušan Dostanić sa Instituta za političke studije.
"To nije nova pojava, ali danas postoje novi povodi. Pritisci na one koji se ne slažu sa politikom Brisela stalno rastu, što vreme dalje odmiče vidimo da su oni veći i da se ponavljaju oko stvari koje ranije ni bi izazivale toliko pažnju. Sada svako protivljenje postaje razlog za razmatranje posebnih mera", kaže on za RT Balkan.
Dostanić podseća da je o tome i pre desetak godina govorio tadašnji predsednik Češke Vaclav Klaus, koji je odlazak po mišljenje u Brisel uporedio sa odlaskom u Moskvu za vreme komunizma.
"U međuvremenu stvari nisu postale ništa blaže, zbog toga briselska administracija zaista zaslužuje poređenje sa istočnim blokom. Kao što su istočnoevropske zemlje bile suverene samo na papiru, to sada imamo i u EU", dodaje on.
Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije smatra da je Orbanu politički daleko jeftinije da nastavi da trpi kritike iz Brisela, pa čak i neke vrste pretnji, jer je to apsolutno ništavno u odnosu na ono šta se od njih traži – a to je da učestvuju u ratu protiv Rusije.
"Mađarska im predstavlja problem zato što se nedovoljno usklađuje sa politikom Brisela, ona ne želi da krši svoje vitalne interese i da uđe u toj meri u neprijateljsku odnos sa Rusijom. Orban se ponaša ako realpolitičar, što je danas u EU prava retkost", smatra on.
Sagovornik RT Balkan naglašava i da su evropske države i narodi zarobljeni od strane globalističkih elita, čiji je cilj nastavak rata protiv Rusije.
"Oni nemaju iste interese kao njihove zemlje. Šolc, Makron i Berbok nisu ni Nemci ni Francuzi, oni se ne vode interesima svojih zemalja već jednom globalističkom agendom koja je u ratu protiv Rusije", naglašava on.
Diskurs o vrednostima kao način nametanja stavova
Dostanić smatra da EU želi da centralizuje i federalizuje Evropu, kao i da ukine suverenitet državama i njenim građanima, u čemu često koriste jezik vrednosti.
"Ima ona rečenica Karla Šmita: 'Ko govori o vrednostima, taj želi nešto da nametne.' To je i ovde slučaj, takav govor se i sada koristi kako bi se nešto nametnulo i kako bi se neko na nešto naterao. Onaj ko definiše apstraktnu vrednost definiše i neprijatelja", navodi on.
Sagovornici RT Balkan se slažu da pretnje Mađarskoj neće dati željene rezultate, kao i da bi mogle da imaju kontraefekte, kao i da bi mogle da naiđu na negativne reakcije u mnogim evropskim državama.
"Politika uslovljavanja može da izazove kontraefekat. Ne treba zaboraviti da se bregzit već dogodio, a to što se desilo jednom moglo bi da se desi ponovo. Suverenističke snage rastu između ostalog i zbog toga, a svako može da vidi da ono što se dešava Mađarima kada se ne slažu može da se desi i nama", zaključuje Dostanić.
