Svet
Protesti u Argentini zbog radikalnih reformi, više povređenih u sukobima sa policijom
Argentinski predsednik teži i da budu ograničena prava na štrajk i porodiljsko odsustvo, pa bi prema novim pravilima trudnice mogle da odsustvuju sa posla samo deset dana pred porođaj, umesto 45, koliko predviđa trenutni zakon
Desetine Argentinaca povređeno u sukobima sa policijom tokom protesta protiv ekonomskih reformi novoizabranog predsednika Havijera Mileija.
Prethodno je Donji dom argentinskog Kongresa usvojio predlog strogih mera koje uključuju otkaze bez obrazloženja, niske otpremnine i svega 10 dana porodiljskog odsustva. Namera vlade je smanjenje dugova i stope inflacije koja prelazi 200 odsto.
Najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju pad podrške novim vlastima i osećaj razočaranja među Mileijevim glasačima.
Više desetina ljudi povređeno je u Buenos Ajresu u sukobima policije sa učesnicima protesta protiv ekonomskih reformi predsednika Havijera Mileija, javljaju argentinski mediji.
Federalna policija je upotrebila gumene metke, suzavac i fizičku silu, javlja argentinska agencija Pagina 12.
Povređeno je najmanje 60 demonstranata, a jedan od njih, advokat za ljudska prava, mogao bi da izgubi oko, navodi agencija.
Donji dom argentinskog parlamenta u petak je, nakon višednevne debate, usvojio predlog reformi predsednika Havijera Mileija.
Za usvajanje reformskog paketa mera glasala su 144 poslanika, a njih 109 je bilo protiv. Potrebno je da paket reformi bude ratifikovan i u Senatu Argentine, gde će se o svakoj tački paketa glasati pojedinačno.
Ako budu ratifikovane u Senatu, reforme će omogućiti otkaze bez obrazloženja i drastično manje otpremnine, ukidanje obavezne naknade za prekovremeni rad i kazne za kompanije koje ne uplaćuju doprinose, navodi Rojters.
Milei teži i da budu ograničena prava na štrajk i porodiljsko odsustvo, pa bi prema novim pravilima trudnice mogle da odsustvuju sa posla samo deset dana pred porođaj, umesto 45, koliko predviđa trenutni zakon.
Reformama bi bio ograničen rad sindikatâ, a obustava rada u takozvanim ključnim delatnostima, kao što su zdravstvo, energetika i telekomunikacije, bila bi nezakonita ako se ne obezbedi minimum 75 odsto proizvodnje ili usluga.
Manje neophodne delatnosti su, između ostalih, radio, televizija, bankarstvo i finansije, gde se mora ispuniti 50 odsto obima posla kako bi se obustava rada smatrala legalnom.
Pad podrške i "šansa" u inflaciji
Milei tvrdi da ključne reforme imaju za cilj smanjenje potrošnje i povećanje državnih prihoda kako bi se pomoglo ispunjenje glavnog ovogodišnjeg cilja – nultog deficita.
Namera vlade je da smanji visoke dugove i inflaciju koja prelazi 200 odsto.
Milei je prethodne godine u novembru pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora, osvojivši više od 14.000.000 glasova.
U predizbornoj kampanji, Milei se zalagao za zatvaranje Centralne banke, zamenu pezosa američkim dolarom, ali i najavom da će motornom testerom preseći korumpirani državni aparat.
Izborni kampanju je počeo kao potpuni autsajder, ali je populističkim i agresivnim nastupom zadobio podršku birača.
Međutim, ankete pokazuju da mu je nakon nepuna tri meseca vlasti podrška opala za 7–9 procenata.
"On i dalje ima solidnu podršku, oko 48 odsto, ali se oseti pad. Međutim, mimo statistike i analiza, među Mileijevim glasačima se javlja osećaj razočaranja – imate narativ da mora da se štedi na svakom koraku, a cene vam rastu na nedeljnom nivou. U inflaciji će biti ključ uspeha ili neuspeha njegove vlasti", kaže argetinski politički analitičar Eduardo Fidanza.
