Svet
Srčani udar, šlog, demencija: Šta čeka novog (starog) predsednika SAD
Da li će Džozef Bajden preživeti još jedan mandat - ako ga osvoji, pitanje je koje interesuje mnoge u SAD
Godine, kažu, donose mudrost. Ali i "zamor materijala", a kada ovo potonje počne da preteže, vreme je za penziju. To, međutim, nije u planu ni Džozefu Bajdenu (81) ni Donaldu Trampu (77).
Umesto povlačenja, piše "Ekonomist", obojica žele da rade jedan od najzahtevnijih poslova na planeti - vođenje Sjedinjenih Američkih Država.
Analiza koju je prošle godine objavio istraživački centar "Pju", pokazala je da je od 187 zemalja za koje su dostupni podaci, samo osam imalo lidere starije od Bajdena. Najstariji je Pol Bija iz Kameruna, koji ima 90 godina. Među bogatim demokratijama OECD-a, trend od 1950. je bio da šefovi vlada budu mlađi. Prosečna starost po preuzimanju čelnog posla pala je sa 60,2 na 55,5 godina u poslednjih pola veka.
Mogu li Bajden ili Tramp da izdrže do kraja mandata?
Istraživanje medicinske škole Harvarda i Univerziteta Kejs Vestern iz 2015. fokusiralo se na izbore u 17 bogatih zemalja još od 1722. godine i došlo do zaključka da su pobednici živeli 4,4 godine kraće od protivkandidata koji nikada nisu došli na čelo države.
Sa druge strane, gerontolog sa Univerziteta Ilionois, Džej Olšanski objavio je 2011. istraživanje o prosečnom životnom veku američkih predsednika koje je, na osnovu tada dostupnih podataka, pokazalo da Amerikanci žive 73,3 godine, a da su u proseku, predsednici SAD umirali sa 73 godine. Razlog ove dugovečnosti predsednika, gerontolog je pripisao činjenici da većina dolazi iz bogatih porodica i mogu sebi da priušte zdravstvenu negu.
Smrt, međutim, nije jedino što može da skrati mandat predsednika. Srčani ili moždani udar mogu da ih primoraju na ostavku ili dovedu do pozivanja na 25. amandman koji se tiče (ne)sposobnošću predsednika da radi svoj posao. Uopšteno govoreći, rizik od moždanog udara se udvostručuje sa svakom narednom decenijom. Tu je i pitanje mentalnog zdravlja. Ako se zanemari šlog, godine koje prolaze donose dve pretnje mozgu: specifične demencije kao što je Alchajmerova bolest i opštije usporavanje "malih sivih ćelija". A to kognitivno propadanje je vrlo izraženo kod Bajdena.
U svojoj "apdejtovanoj" studiji Olšanski, pak, sugeriše da su i Bajden i Tramp "super deke". Obojica dolaze iz dugovečnih i privilegovanih porodica, što je, prema njegovom mišljenju, dobar pokazatelj dugovečnosti. I Tramp i Bajden imaju medicinsku istoriju koja ukazuje da mogu da prežive naredne četiri godine. Bajden ima 95 odsto šansi u poređenju sa 82 odsto koliko ima prosečan Amerikanac njegovih godina. Kod Trampa, taj odnos je 90 prema 86 odsto.
"Danas su njegove (Bajdenove) šanse da preživi drugi mandat na vlasti blizu 75 odsto (oko 10 procenata bolje nego za prosečnog čoveka njegovih godina). Slične izglede ima i Tramp", rekao je stručnjak početkom godine za "Hil".
Objašnjavajući svoje procene, gerontolog je naveo da je Tramp, iako mlađi, deblji i fizički slabo aktivan u poređenju sa mršavim Bajdenom koji u poznim godinama vozi bicikl. I pada sa njega.
