Svet
Kako su SAD svetu nametnule hegemoniju dolara
Ideja da se zlato ponovo stavi u upotrebu nije umrla u Evropi, tvrdi finansijski analitačar Jan Nivenijus. Da li se Evropa priprema za novi finansijski sistem zasnovan za zlatu i za kraj hegemonije dolara
Zahvaljujući vojnom prisustvu u Evropi i u Nemačkoj, kao i tajnom dogovoru sa Saudijskom Arabijom, SAD su svetu nametnule hegemoniju dolara i istisnule zlato iz monetarnog sistema, piše Jan Nivenijus za sajt "Gejnsvil koins", specijalizovan za plemenite metale i valute.
U julu 1944, na konferenciji u Breton Vudsu, SAD su uspele da nametnu dolar kao konvertibilan u odnosu na zlato, i da ostale valute da vežu za dolar.
Nova "pravila igre" propisao je upravo osnovani Međunarodni monetarni fond (MMF).
Međutim, kasnih 50-ih godina, platni bilans SAD se pogoršao. Došlo je do naglog smanjenja američkih zaliha zlata.
U novembru 1961, predsednik njujorškog FED-a Alfred Hejs je zahtevao da cena zlata iznosi svega 35 dolara po unci. Evropske centralne banke su prihvatile da sa SAD formiraju zlatni fond. Za početak, novi međunarodni monetarni sistem je funkcionisao u tajnosti.
Čamac je već potonuo
U februaru 1965, tadašnji predsednik Francuske Šarl de Gol održao je govor u kome je napao sistem Breton Vudsa i "prevelike američke privilegije". SAD su već tada počele da štampaju dolare bez kontrole. U stvari, sistem iz Bretona Vudsa je smišljen kako bi ostatak sveta finansirao SAD.
De Gol i njegovi ekonomski savetnici su zapravo predvideli krizu dolara.
Na konferenciji održanoj u Vašingtonu 1968. učinjeni su presudni koraci u nametanju dolarske hegemonije.
Statut MMF-a predviđao je da nijedna centralna banka ne može trgovati zlatom po ceni koja nije unapred dogovorena. Privatna lica su mogla da trguju zlatom po takozvanoj slobodnoj tržišnoj ceni, ali su centralne banke morale da trguju zlatom po utvrđenom kursu.
Evropa, koja je raspolagala najvećim rezervama, bila je saterana u ćošak.
Predsednica Holandske centralne banke Jele Zijlstra je tada predložila povećanje cene zlata, međutim, prema njenim rečima, "Amerikanci su se protivili ovom predlogu i zubima i noktima."
Nemcima uopšte nije bilo dozvoljeno da kupuju zlato od FED-a, a Nemačka se obavezala i da kupuje američke državne obvezenice i da tako finansira fiskalni deficit SAD.
Zijlstra je kasnije opisala ovaj uporni pritisak Amerikanaca: "Godine 1971. posetio me je zamenik ministra finansija SAD Pol Volker i tražio da otkažem kupovinu zlata vrednu 250 miliona dolara. Rekla sam im da ne mogu da udovoljim njegovim zahtevima. Volker mi je rekao da ljuljam čamac, a ja sam mu odgovorila: `Ako se taj čamac ljulja zbog kupovine zlata od 250 miliona dolara, taj čamac je već potonuo.`"
Kraj dolarske hegemonije
Trećeg juna 1975, Berns je pisao Alanu Grinspenu da ima "tajni pismeni dogovor sa Bundesbankom da Nemačka neće da kupuje zlato po ceni iznad zvanične cene." Bez Nemačke, EEZ nije bila u stanju da koristi zlato za međunarodna plaćanja.
Ipak, ideja da se zlato ponovo stavi u upotrebu nije umrla u Evropi. Godine 1979. Evropljani su ponovo pokazali želju da odustanu od "fijat valute" - dolara - o čemu govori finansijski analitičar Ronan Menli, koji je obelodanio dokumente Banke Engleske. Inicijativa je ovog puta došla iz Francuske, ali se suočila se nemačkim otporom, usled čega je propala.
U julu 1974, ministar finansija Vilijam Sajmon postigao je tajni sporazum sa Saudijskom Arabijom, koji je obavezao ovu zemlju da prodaje naftu SAD i da tako zarađene dolare ulaže u američke obveznice. Na zahtev saudijskog kralja Fejsala, ovaj dogovor je ostao u strogoj tajnosti.
Kako je napisao zamenik sekretara ministra finansija SAD Džek Benet, u memorandumu upućenom Kisindžeru 1975, "ovaj aranžman za Saudijce je strogo poveljiv, a mi smo ih uverili da ćemo učiniti sve što je u našoj moći da ispunimo njihove želje."
Kako u memoarima zaključuje Zijstra: "Put do hegemonije dolara vodio je preko brojnih međunarodnih konferencija. Amerikanci su se borili protiv bilo kakvih promena, interesovala ih je samo pozicija dolara."
Nemačka je nedavno uspela da povrati svoje zlatne rezerve iz Njujorka. Da li to znači da Evropa priprema za novi monetarni sistem, zasnovan na zlatu, i da je doba hegemonije dolara na izmaku?
