Svet

Ako je istorija učiteljica života, SAD su veoma loš đak

Odnos sa Izraelom i sporna politika u regionu Bliskog istoka izazvaće kritike sa svih strana, čak i ako SAD izbegnu širi rat
Ako je istorija učiteljica života, SAD su veoma loš đakGetty © Mohammed Hamoud / Contributor

Posle četiri meseca rata Izraela protiv Hamasa, desetina hiljada mrtvih i devastiranim Pojasom Gaze, Sjedinjene Države su se našle u vrlo nezavidnoj situaciji na Bliskom istoku.

Njihov glavni saveznik - Izrael - ne sluša molbe Bele kuće da ograniči svoje vojne akcije i razmotri primirje, a SAD se takođe sada suočavaju sa neprijateljem sa kojim nikada nisu htele da se suoče.

Grupe koje podržava Iran iskoristile su trenutak haosa, izvodeći rekordan broj napada na američku i savezničku vojnu imovinu u poslednjih mesec dana i tako pojačale tenzije u Iraku, Siriji i Jemenu i pritiske na globalne brodske rute.

SAD su poslale bojne brodove u Crveno more i izvele uzvratne vazdušne napade, istovremeno se angažujući u mahnitoj diplomatiji kako bi izbegle širi regionalni rat. Čak i ako Vašington i njihovi saveznici uspeju da obuzdaju ili čak smanje trenutni nivo tenzija, akcije SAD posle napada Hamasa na Izrael 7. oktobra izazvaće reakcije. A istorija nudi tragove kakve bi posledice mogle da budu, piše "Blumberg".

Rat u Iraku i Arapsko proleće su dva primera kada su, kažu mnogi u arapskom svetu, SAD stajale na pogrešnoj strani istorije. Porast antiameričkog raspoloženja širom regiona pokazuje zašto je trenutni sukob na Bliskom istoku toliko opasan za Ameriku i zašto bi pogrešni koraci ovog puta mogli da nanesu nepovratnu štetu njenoj reputaciji u regionu.

"Blumberg" kao prvi "istorijski primer" daje invaziju na Irak 2003. za koju su čak i SAD priznale da je bila neuspeh i da je vođena na osnovu netačnih informacija o oružju za masovno uništenje. Umesto da donesu mir arapskom svetu kao što su američki lideri obećavali, u ratu i nasilju koje je usledilo ubijeno je oko 200.000 civila. Umesto da Irak učine novim saveznikom na Bliskom istoku, SAD su sa svrgavanjem Sadama Huseina ostavile vakuum koji je Iran spremno uskočio da popuni.

I umesto da bude odskočna daska za širenje demokratije u regionu, Irak je postao teren za regrutovanje Islamske države, Al Kaide i drugih grupa, od kojih su neke aktivne i danas. Rat u Iraku je čak pomogao da se podstakne radikalizacija vođa Huta u Jemenu. Ukratko, rat je doveo do nestabilnosti u regionu, sumnje u dobre namere SAD i jačanja iranskog uticaja.

Kada je reč o Arapskom proleću 2011. godine, SAD nisu ni blagovremeno, ni dobro reagovale na prodemokratske proteste na Bliskom istoku i severu Afrike.

Nakon što su SAD podržale proteste, neke monarhije u Savetu za saradnju u Zalivu optužile su Ameriku da je dopustila da njeni dugoročni saveznici u regionu "nagrabuse". Lideri Egipta, Libije, Tunisa i Jemena su smenjeni, a Muslimansko bratstvo, grupe koje podržava Iran i, generalno, haos su popunili praznine. Sa druge strane, demonstranti su optužili SAD da zatvaraju oči pred kontrarevolucijama u Egiptu i Tunisu, gde su novi lideri preuzeli vlast i brzo uspostavili veze sa SAD.

Posledice Arapskog proleća i borbe za vlast koja je usledila i danas su vidljive. U Egiptu je kombinacija političke represije i ekonomskih grešaka dovela do finansijske krize. Ratovi u Siriji i Jemenu doveli su do migrantske krize, a iranski uticaj se proširio na te dve zemlje ali i Irak i Liban stvorivši "alijansu milicija" koju je jedan iranski diplomata uporedio sa NATO-om. Drugim rečima, poverenje u SAD kao "branitelja demokratije" na Bliskom istoku se istopilo.

Umesto da sada iskoristi svoj uticaj i privoli Izrael na primirje i obezbedi temelje za palestinsku državu i trajni mir, Vašington se našao na udaru kritika zbog slanja oružja i milijardi dolara pomoći jevrejskoj državi, ali i pokretanja operacija u Crvenom moru i kaznenih akcija protiv proiranske grupe u Iraku, Siriji i Jemenu rizikujući tako širenje sukoba.

Drugim rečima, piše "Blumberg", najveća vojna sila u regionu nije u stanju da obuzda Izrael niti da spreči grupu iz jedne od najsiromašnijih zemalja regiona da blokira vitalnu trgovačku rutu.

"Čak i ako SAD i Iran izbegnu direktan rat – nešto što obe zemlje izgleda žele – lekcija iz nedavne prošlosti je da će posledice i dalje biti ozbiljne za region i da bi mogle da zadaju još veći udarac odnosima SAD i Bliskog istoka. A kako američka popularnost u regionu bledi, iranska raste."

image