Novi gospodari rata: Tehnološke kompanije i industrija oružja

Dok su u prošlosti vojni istraživači bili tehnološki pioniri koji su proizvodili sve od mlaznih motora preko lepljive trake do interneta koji je kasnije našao civilnu upotrebu, sada se proces okrenuo: generali kupuju tehnologiju koju su razvile civilne kompanije.

Ta promena vidljiva je i u Ukrajini gde se odbrana Kijeva oslanja na "Spejsiksov" "starlink" sistem, dronove i veštačku inteligenciju, ali i na Crvenom moru gde jemenski Huti dronovima od 2.000 dolara gađaju zapadne brodove projektilima od dva miliona dolara.

Upravo ta revolucija biće jedna od glavnih tema Minhenske bezbednosne konferencije. Tokom tri dana, izvršni direktori tehnoloških kompanija će se družiti sa proizvođačima oružja i vojnim zvaničnicima.

"Polako shvatamo da su nam potrebne i tehnologija, i odbrana", rekao je za "Politiko" Dejvid van Vil, pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za inovacije. "Sada velike odbrambene kompanije shvataju da moraju da ugrade ove inovacije u svoje sisteme i da ne mogu sve same da razviju."

Vlade su postale zavisne od tehnoloških firmi za svoju odbranu i to oslanjanje ide dalje od obezbeđivanja IT sistema i proteže se na savladavanje novih načina ratovanja kao što je upotreba dronova, razvoj aplikacija za podršku vojnim operacijama i rukovanje poplavom podataka.

To je, piše "Politiko" priznanje da bez obzira na to koliko je veliki državni budžet za odbranu, savremeni sistemi naoružanja mogu biti izgrađeni samo u kombinaciji sa civilnom tehnologijom.

Ulozi za ovaj preoblikovani savez tehnologije i odbrane ne mogu biti veći. Ovogodišnji MSC nije "normalna" bezbednosna konferencija, kaže Niko Lange, bivši šef kabineta nemačkog ministarstva odbrane i viši saradnik organizatora događaja. S obzirom na sukobe u Ukrajini, na Bliskom istoku i kinesku "pretnju" Tajvanu, "rat više nije apstraktna stvar", kaže Lange.

Za mnoge u tehnološkoj industriji ova promena je pokrenula pitanja oko odgovornosti i svrhe. I "Gugl" i "Amazon" su se suočili sa unutrašnjim pobunama proteklih godina kada su zaposleni su otvoreno protestovali protiv projekata za odbrambene usluge u SAD i Izraelu. Druge kompanije poput "Klirvjua" i "Palantira" našle su se pod intenzivnim nadzorom javnosti zbog rukovanja ličnim podacima.

U nekim slučajevima - a posebno u sajber odbrani - kompanije poput "Majkrosofta" i "Gugla" preuzele su ulogu koja skoro liči na ulogu obaveštajne agencije.

Vlade i vojni lideri su takođe morali da se prilagode načinu rada tehnološke industrije. Ali je dovođenje moćnog tehnološkog sektora u vojno okrilje postalo neophodno usred rastućih vojnih tenzija, tvrde eksperti.

"U Ukrajini smo videli koliko je velika uloga velikih tehnoloških kompanija. To može da vam se sviđa ili ne, ali je to životna činjenica", kaže Van Vil iz NATO-a. "Trebalo bi da budemo srećni što su one smešteni u zapadnim demokratijama, a ne u Kini", dodao je.