Svet
Pusti snovi Nulandove: Vašington u Kremlju želi zapadno orijentisanog partnera
Današnja Rusija uopšte nije zemlja kakvu Sjedinjene Države žele, kazala je podsekretar Stejt departmenta za politička pitanja
Da ne ide sve kako je Amerika zamislila, a i da je ovo vreme Rusije, kako je pre neki dan poručio ruski predsednik Vladimir Putin, pokazuje i nova izjava podsekretara Stejt departmenta za politička pitanja Viktorije Nuland, koja je rekla da "Rusija u sadašnjem stanju ne odgovara slici koju bi SAD želele da vide, a i nije zemlja sa kojom bi želele da sarađuju".
Novi 13. paket antiruskih sankcija je dokaz da prethodnih 12 nisu uspeli da pokore rusku državu, a ni ekonomiju, koja je izašla još jača, pa je tako ruska ekonomija po BDP-u korigovanim paritetom kupovne moći postala prva u Evropi i peta u svetu.
"To nije Rusija koju smo, iskreno, želeli. Želeli smo da vidimo partnera koji bi bio orijentisan na Zapad i koji bi postao evropski. Međutim, to nije ono što je ruski predsednik Vladimir Putin uradio", kazala je ona za Si-En-En.
Nulandova je, u kontekstu sukoba u Ukrajini, rekla da će SAD "nastaviti da pooštravaju stezanje" restriktivnih mera protiv ruskog rukovodstva kako bi primorale Moskvu da "ozbiljno sedne za sto" pregovora.
Najveći deo sredstava za Ukrajinu ide američkoj ekonomiji
Nulandova je istakla da najveći deo sredstava koje Vašington izdvaja za podršku kijevskim vlastima ostaje u američkoj ekonomiji.
Predstavnica američkog spoljnopolitičkog resora izrazila je uverenje da će posle pauze, Predstavnički dom američkog Kongresa "braniti slobodu i demokratiju širom sveta" odobravanjem dodatnih budžetskih izdvajanja za podršku Kijevu.
"Uzgred, moramo da zapamtimo da se najveći deo sredstava odmah vraća direktno američkoj ekonomiji za proizvodnju oružja, uključujući otvaranje dobro plaćenih poslova u oko 40 američkih država", ukazala je.
Ranije je portparol Stejt departmenta Metju Miler rekao slično, napominjući da njegovo odeljenje pokušava da ubedi Kongres da je dodeljivanje novca Ukrajini u nacionalnom interesu Sjedinjenih Država.
"U smislu naše bezbednosne pomoći Ukrajini, 90 odsto novca troši ovde, u Sjedinjenim Državama. To ide u prilog američkoj proizvodnji i američkom tehnološkom razvoju", objasnio je Miler.
Američka administracija je prethodno uputila zahtev Kongresu za dodatna budžetska izdvajanja u fiskalnoj 2024. godini, koja je počela u Sjedinjenim Državama 1. oktobra, prvenstveno za pomoć Izraelu i Ukrajini, kao i za suprotstavljanje Kini i Rusiji u Azijsko-pacifičkom regionu.
Ukupno bi izvršna vlast na čelu sa predsednikom Džozefom Bajdenom želela da dobije oko 106 milijardi dolara za te namene.
