Ekonomija
Plan Zapada bio da deklasira rusku ekonomiju: Ni posle dve godine pod sankcijama ne mogu joj ništa
Priželjkivanu propast ruske privrede nisu uspeli da postignu ni sa 13 dosadašnjih paketa, u koje su spakovali više od 17.000 sankcija
Nezapamćene sankcije prema jednoj zemlji, ni dve godine nakon početka Specijalne vojne operacije, nisu uspele da poljuljaju rusku ekonomiju. Mračne prognoze, da će isključivanje Rusije iz SVIFT-a biti ravno nuklearnoj katastrofi ili izjave američkog predsednika Žozefa Bajdena da će ruska rublja postati ruševina, ostale su samo puste želje Zapada.
Ruska ekonomija, najavljivali su nadmeno, biće "obogaljena sankcijama" nemački mediji su pisali da je Evropa na ruske banke bacila "finansijsku atomsku bombu", a Bela kuća je prognozirala da će ruski BDP biti oboren za 15 odsto i da će "biti izbrisano poslednjih 15 godina ekonomskog napretka" Rusije.
Cilj je bio "kolaps čitave ruske ekonomije", kako je otkrio francuski ministar finansija Bruno le Mer, ali priželjkivanu propast ruske privrede nisu uspeli da postignu ni sa 13 dosadašnjih paketa, u koje su spakovali više od 17.000 sankcija. Moskva se brzo oporavila od svih udaraca, uspela je da se prilagodi novim uslovima, preorijentiše na nova tržišta, i uprkos negativnim prognozama Zapada prošle godine čak registruje i rast.
Upražnjeno mesto stranih kompanija koje su napustile rusko tržište popunili su ruski proizvođači. Država je sprečila ekonomski kolaps, a sa velikim problemima suočile su se, pre svega, zemlje Evropske unije, koje su pristale na niz za njih nepogodnih koraka pod uticajem SAD i tako još više pogoršale svoj položaj na međunarodnoj sceni. Kao rezultat svega, nezaposlenost u Rusiji od 3,2 odsto je sada na rekordno niskom nivou, i upola manja nego u EU.
Rusija je pokazala da, i kad Evropa neće, ima ko hoće da kupi ruske energente. Nafta nastavlja da teče ka novim tržištima, a kontinuirana globalna potražnja za ruskim energentima pomaže da se državna kasa puni. Tome doprinosi i gotovo nesmanjena tražnja iz Evrope, iako je priznanje te činjenice tabu tema u EU.
Kako je rekla Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije, jedna od posledica sankcija bila je i "kompletna strateška rekonstrukcija ruskih spoljno-ekonomskih odnosa".
"Ono što je ostalo od trgovinskog prometa Rusije sa svim zemljama EU danas je upola manje od trgovinskog prometa Rusije sa samo jednom zemljom - Kinom", poručila je Zaharova.
Prema podacima Svetske banke, na kraju 2022. godine ruska ekonomija je po ključnom pokazatelju BDP-a, paritetu kupovne moći, pretekla Nemačku, nekadašnji "motor Evrope", i izbila na prvo mesto.
EU je brzo postalo jasno da se, uprkos neverovatno širokom paketu sankcija, i odlasku kompanija iz Rusije, privreda neočekivano dobro drži.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je izjavio da je rast ruske ekonomije prevazišao sve prognoze prošle godine, a da je ruski BDP, prema poslednjim podacima, porastao za 3,6 odsto.
To je, kako je objasnio, više od srednjih vrednosti rasta BDP-a u svetu, budući da one iznose tri odsto, dok je tempo razvoja ekonomije razvijenih zemalja iznosio u proseku 1,5 odsto. on je istakao da su tako dobri rezultati postignuti zahvaljujući unutrašnjim kapacitetima zemlje.
Sankcije promašile metu
Antiruske sankcije i ograničenja uvoza postali su pokretači ekonomskog rasta i razvoja domaće proizvodnje. Rusija je uspela da pronađe nova logistička rešenja i šeme plaćanja. Sve se glasnije postavlja pitanje da li su sankcije promašile metu i jače pogodile pojedine evropske države, nego Moskvu.
Poremećaj u snabdevanju, doveo je do rasta cena gasa i nafte, što je išlo na ruku Rusiji, jer je tako povećala svoje budžetske prihode, a evropske države, posebno Nemačka, koja se tradicionalno oslanjala na jeftine ruske energente, počela je da gubi tlo pod nogama. Sankcije su joj se vratile kao bumerang.
Iako su na početku stizale najave o "kolapsu ruske privrede" i "egzodusu evropskih kompanija", "propasti rublje", čak i zapadna štampa menja narativ, pa sada dominiraju naslovi o "posrtanju evropske privrede" i "najvećem ekonomskom padu u istoriji EU", dok je recesija postao termin koji se najčešće upotrebljava u opisima stanja ekonomije Evrope.
S druge strane, MMF je priznao da se u prethodnoj prognozi preračunao i da je potcenio rusku ekonomiju, pa joj sada predviđa bolju 2024. godinu čak i od Centralne banke Ruske Federacije. Prema novoj računici, MMF smatra da će BDP rasti 2,6 odsto, umesto 1,1 odsto, koliko su ranije predviđali.
"Definitivno je činjenica da ruskoj ekonomiji ide bolje nego što smo mi i mnogi drugi očekivali", rekao je glavni ekonomista MMF-a Pjer Oliver Gurinša za "Fajnenšel tajms".
U isto vreme, prognostičari MMF-a predviđaju privredi evrozone rast od jedva 0,9 odsto, dok će američka ekonomija usporiti rast na 2,1 odsto. Poslednji podaci iz najveće evropske privredne uzdanice, pokazuju da je nemački privatni sektor i dalje u padu. Zaključak najnovijeg izveštaja agencije "Markit ekonomiks" je da posebno zabrinjava situacija u proizvodnji.
Statistika pokazuje da plan Zapada da deklasira rusku ekonomiju nije uspeo. Ili, u sportskom žargonu - pogledajte semafor.
