Svet

Udovica Ričarda Holbruka, Vesli Klark, Džordž Soroš: Kako se NVO mešaju u izbore širom sveta

Nije vlada SAD ta koja stoji iza "Akcije za demokratiju" i sličnih NVO u Evropi, kaže Vesli Klark već "pojedinci koji se mešaju u izbore u drugim zemljama", dodavši da "niko nije kao Džordž" kada je u pitanju centralna Evropa
Udovica Ričarda Holbruka, Vesli Klark, Džordž Soroš: Kako se NVO mešaju u izbore širom svetaGetty © Leigh Vogel/Getty Images for Concordia Summit

Uticajni članovi i saradnici NVO "Akcija za demokratiju" otkrili su da Džordž Soroš stoji iza ove organizacije čije su aktivnosti usmerene protiv lidera koji ne prihvataju globalističku agendu, a koja bi možda, mogla da se umeša i u prilike u Srbiji.

Snimke razgovora ovih uticajnih pojedinaca, od vrhovnog komandanta NATO-a za vreme agresije na SRJ Veslija Klarka do udovice Ričarda Holbruka, na Iksu su objavljeni na nalogu "Maga bejb" ("MAGA babe").

Na sajtu "Akcije za demokratiju" navodi se da je cilj ove organizacije identifikovanje "ključnih podeljenih država" u kojima je demokratija navodno u opasnosti od autoritarnih snaga, zarad "finansiranja važnih kampanja mobilizacije, a zatim usmeravanja resursa direktno ka aktivistima i organizacijama na liniji fronta".

"Mi se zapravo ne stidimo od kritikovanja autoritarnih lidera kao što su Bolsonaro u Brazilu, Orban u Mađarskoj, Kačinjski u Poljskoj. Podržavamo civilne organizacije na terenu koje su veoma često prilično kritične prema ovim državnim akterima", kaže izvršni direktor ove NVO David Koranji u jednom od video zapisa, prenosi "Juropijan konzervativ".

Koranji, kao i blagajnik "Akcije za demokratiju" Kris Marošegi, članovi su Evropskog saveta za spoljne odnose, tink-tenka koji je nastao zahvaljujući novcu iz Soroševe Fondacije za otvoreno društvo.

Koranji je istakao da njegova organizacija "nikada ne bi (otvoreno) rekla" da će direktno pomoći opoziciju, ali da je, imajući u vidu vrednosti organizacija koje su odabrane za finansiranje, "prilično očigledno da će na kraju … verovatno ići na ruku opoziciji".

Iako je "Akcija za demokratiju" aktivna širom sveta, trenutno je fokusirana na Centralnu i Istočnu Evropu, a posebno Poljsku, Mađarsku i Slovačku. 

Udovica Ričarda Holbruka, Kati Marton, je u intervjuu snimljenom sredinom 2023. godine rekla da je ta NVO tada "mnogo truda ulagala u Poljsku", dodavši da su bili "zaista kritični" izbori na kojima je konzervativnu partiju Pravo i pravda, iako su osvojili najviše glasova, zbacila liberalna koalicija.

Koranji je, sa druge strane, otkrio da je "Akcija za demokratiju" pre izbora u Poljskoj finansirala dvanaest NVO kako bi mobilisala mlade i žene da glasaju. Dodao je da se sprema da učini isto protiv nacionalističke vlade Roberta Fica u Slovačkoj, ali i da to isto rade u Mađarskoj protiv Viktora Orbana još od izbora 2022. godine, "sa, nažalost, ograničenim uspehom".

Osim finansiranja lokalnih nevladinih organizacija, "Akcija za demokratiju" se takođe bavi lobiranjem u Vašingtonu i Briselu, pa čak i sarađuje sa američkim medijima kako bi "ukaljala reputaciju" premijera Orbana i drugih u očima američke publike, napominje "Juropijan konzervativ".

Svi tragovi vode do Soroša

U objavljenim snimcima više sagovornika otvoreno tvrdi da je Džordž Soroš najveći donator te organizacije, i da stoga ima najveći uticaj na njeno delovanje, iako "Akcija za demokratiju" zvanično tvrdi da samo povezuje lokalne aktere civilnog društva sa međunarodnim donatorima do kojih inače ne bi mogli da dopru.

"Naše finansije dolaze od nekih prodemokratskih (aktera) — verovatno možete zamisliti ko su", rekla je Marton. Kada je neimenovani novinar pitao da li misli na Soroša, ona je odgovorila: "Da… Nemojte to ni da izgovarate".

Politički konsultant ove NVO Erik Koh je ocenio da "Akcija za demokratiju" ima "jednog ili dva veoma značajna donora... Mislim da oboje znamo o kome govorim", dodao je on, odgovorivši potvrdno na pitanje da li misli na Soroša.

Koranji, koji oprezno kaže da ne može "potvrditi ili poreći da nas (Soroš) finansira", ističe da je najvećim donorima dozvoljeno da diktiraju "prioritete, predmete delovanja i programe" na koje će novac biti potrošen, te da su namenili 80 odsto svojih donacija za veoma specifične ciljeve u odabranim zemljama.

U četvrtom video zapisu, general NATO u penziji Vesli Klark kaže da ga je Kati Marton uposlila kako bi pomogao "Akciji za demokratiju" na osnovu svog iskustva iz Hladnog rata.

Klark u videu kaže da je istorija njegovog odnosa sa Sorošem duga, i da je sa njim blisko sarađivao 2014. godine tokom majdanskih protesta u Ukrajini.

Klark kaže da nije vlada SAD ta koja stoji iza "Akcije za demokratiju" i sličnih NVO u Evropi, već "pojedinci koji se mešaju u izbore u drugim zemljama", dodavši da "niko nije kao Džordž" kada je u pitanju Centralna Evropa. 

"On je finansirao napore u Bosni. On je finansirao napore u Mađarskoj, zato ga Viktor Orban mrzi", rekao je Klark i dodao da ima smisla da Orban ne pristaje da američki preduzetnik "kontroliše politiku u Mađarskoj".

Da li je Srbija (već) na redu?

Pored bliskosti predsednika Aleksandra Vučića sa Viktorom Orbanom, ali i činjenice da se Srbija nalazi u geopolitičkom terenu koji je, prema ovim snimcima, u posebnom fokusu Soroša i ove NVO u poslednje vreme, postoje konkretnije indikacije da bi "Akcija za demokratiju" i ovde mogla da se meša (ako to već nije uradila).

Profesor na Oksfordu i član savetničkog odbora "Akcije za demokratiju" Timoti Garton Eš je u kolumni za "Gardijan" na leto 2022. godine, u kojem je propagirao članstvo Ukrajine u EU, takođe lamentirao što je u Srbiji "podrška za članstvo opala sa 70 na 37 procenata", kao i da bi "lokalne elite u ostalim zemljama mogle zaključiti da im je žongliranje između Evrope, Kine i Rusije najbolja opcija, onako kako to sada čini predsednik Srbije Aleksandar Vučić".

image