Očajnička potraga Evrope za municijom za Ukrajinu

Kako sukob u Ukrajini ulazi u treću godinu, a američka vojna pomoć ovoj zemlji je blokirana u Kongresu, Evropa je pokrenula očajničku potragu po celom svetu u pokušaju da obezbedi Kijevu obećane zalihe.

"Pokušavamo da nabavimo municiju iz celog sveta", rekao je "Špiglu" nemački general Kristijan Frojding, zadužen za isporuke oružja Ukrajini.

EU je krajem marta 2023. obećala da će Ukrajini isporučiti milion metaka artiljerijske municije u roku od dvanaest meseci. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj nedavno je morao da prizna da će do roka biti ostvareno samo pola miliona, a da će se granica od milion dostići tek krajem godine.

Zašto Evropa ne može dovoljno brzo da snabde Ukrajinu oružjem?

Zalihe artiljerijske municije su oskudne širom sveta. "Nažalost, artiljerijska i protivavionska municija nije široko dostupna", kaže Frojding. Čak su i američke zalihe smanjene, kako zbog isporuka Ukrajini, ali i Izraelu. Zapadna industrija oružja još nije dovoljno povećala svoje kapacitete. Postoje planovi za nove fabrike, ali ti projekti ne mogu da nadoknade trenutni nedostatak.

Frojding kaže da novac nije problem - samo za 2024. nemačka vlada stavila je na raspolaganje 7 milijardi evra za pomoć u oružju - već "mršave" zalihe. U Bugarskoj su "otkrivene" zalihe municije kalibra 122 milimetra koji mogu da ispaljuju sovjetske haubice. Ukrajinci su odmah poručili 120.000 komada koji sada treba da im budu isporučeni. Češki predsednik Petr Pavel je tokom vikenda rekao da je van EU pronađeno 800.000 komada artiljerijske municije koja bi mogla da bude isporučena Ukrajini u roku od nekoliko nedelja.

U Indiji, na primer, još uvek ima prilično velikih zaliha artiljerijske municije; insajderi procenjuju da ima nekoliko stotina hiljada metaka. Vlada u Nju Delhiju zvanično ne želi da prodaje svoje granate, Indija i dalje održava prijateljske odnose sa Moskvom. Zbog toga su sada u toku diskretni pregovori o tome da li se municija može nabaviti preko posrednika. Slični poslovi, kažu u Berlinu, mogući su i sa arapskim državama, od kojih neke imaju velike zalihe. Eksperti navode da "postoje i države na Balkanu i u Africi koje još uvek imaju zalihe – ili bi čak mogle da proizvode municiju".

Izveštaji iz Ukrajine ukazuju da Kijev više neće moći da zadrži sadašnju liniju fronta mnogo duže bez daljih brzih isporuka municije. Maksimalni cilj za 2024. je odbrana, ali hitno treba poslati više projektila na front, navode obaveštajci koji su se sastali na nedavno završenoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Vojna industrija SAD pred pucanjem? Dodatno opterećena ratom Izraela i Hamasa

Ono što službe opisuju predstavlja trku sa vremenom za zapadne saveznike. Ukrajinske rezerve će biti iscrpljene najkasnije do juna, možda i ranije. Ako se ne isporuči znatno više vojne pomoći, situacija će se dramatično promeniti. Eksperti navode i da, za razliku od Ukrajine, Rusija svojom proizvodnjom nadoknađuje gubitke.

Uz to, države EU se svađaju oko novca. Prema informacijama iz pregovaračkih krugova, Francuska nedeljama insistira u Briselu da se sredstvima EU kupuju municija i oružje samo evropskih kompanija, a ne iz trećih zemalja. Evropljani već kupuju oko 70 odsto svog vojnog materijala u SAD, navodi Pariz i poručuje da ni u kom slučaju ovu zavisnost ne bi trebalo povećati. Sličan stav "jačanja autonomije EU" imaju Grčka i Kipar, ali ne i Nemačka i baltičke države.

Situaciju u Evropi otežava činjenica da nije uvek lako reći šta su prave nove isporuke, a šta marketing: danska premijerka Mete Frederiksen samouvereno je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji izjavila da je odlučeno da se donira sva danska artiljerija. Izjava je izazvala pometnju, iako je Danska već početkom 2023. poslala u Ukrajinu svih svojih 19 raspoloživih haubica "cezar", a ta zemlja jedva da ima sopstvenu artiljerijsku municiju.

Evropska unija ne može da se dogovori ni oko proizvodnje dronova čiji se dizajn zasniva na relativno jednostavnim komponentama, 3D štampanim delovima i prilagođenom softveru, a potreba za njima u Ukrajini je ogromna.

Vojni stručnjak Joakim Pasikivi sa Švedskog univerziteta odbrane u Stokholmu kaže da je teško shvatiti zašto i države EU ne mogu da pomognu oko bespilotnih letelica. "Rusija je očistila skladišta i sada proizvodi jeftinu robu masovne proizvodnje. Ako zemlja koja je ovako sankcionisana još uvek to može, trebalo bi da može i Zapad.To su komponente koje su dostupne na svetskom tržištu. U principu, svaka Ikeina fabrika to može da uradi".