Žalopojka u Minhenu: Šta je pokvarilo raspoloženje zapadnim liderima na bezbednosnom forumu?

Svetski lideri su se nakon januarskog Davosa sredinom februara tradicionalno okupili i na "Davosu za odbranu", kako se Minhenski bezbednosni forum često naziva.

Upravo je na tom mestu pre 17 godina ruski predsednik Vladimir Putin upozorio da Rusija doživljava širenje NATO-a na istok kao pretnju. Njega ove godine nije bilo, ali su Rusija i njen sukob sa Ukrajinom ponovo bili tema broj jedan na panelu koji je okupio zvaničnike iz više desetina zemalja. 

Ipak, za razliku od prošle godine kada su forumom dominirale najave novih paketa pomoći za Ukrajinu i kontraofanzive u koju su Kijev i njegovi saveznici polagali velike nade, atmosfera je ove godine bila dijametralno suprotna – većina učesnika je na samit došla, ali i sa njega otišla nezadovoljna.

Kako je uočio Bi-Bi-Si, okupljanjem su dominirala dva čoveka koja nisu ni doputovala u bavarsku prestonicu – Vladimir Putin i Donald Tramp.

Trampova senka nad Minhenom

Upravo je nekadašnji američki predsednik senka koja se nadvija nad novim paketom američke pomoći za Ukrajinu, koji se već nedeljama nalazi "na čekanju" u američkom Kongresu – pre svega zbog protivljenja republikanaca bliskih Trampu.

Zapadni, ali i ukrajinski zvaničnici proveli su puna tri dana ponavljajući da će, bez dodatnih 60 milijardi dolara američke pomoći, Kijev "izgubiti rat".

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je, očigledno zabrinut, ponovio da njegova zemlja nema alternative za američku pomoć. "Za nas, taj paket je od vitalnog značaja. Trenutno ne razmatramo alternative zato što računamo na SAD kao strateške partnere", naglasio je on tokom konferencije za novinare sa američkom potpredsednicom Kamalom Haris.

"Ne postoji plan B ako Kongres ne odobri paket pomoći, već samo plan A", potvrdila je i Harisova, koja nije propustila priliku da napade Trampa, tvrdeći da "Amerikanci nikada neće prihvatiti predsednika koji se klanjao diktatoru".

Nagradu za najdepresivnijeg učesnika foruma je, ipak, odneo litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis, koji je na Iksu – uz svoju crno-belu fotografiju – napisao da "stvari ne idu kako treba".

"Neutemeljeni optimizam je oblik samoobmane, to nas demobiliše. Kako možemo da očekujemo da ćemo ubediti javnost da je potrebno ulagati više u odbranu i da zauzmemo čvršći stav protiv Rusije ako lideri ne priznaju da za to postoji hitna potreba?", napisao je on.

Zapad više nema "magičnih rešenja" za Ukrajinu

Ipak, čak i ako bi američki Kongres odobrio novi paket pomoći – što u ovom trenutku ne izgleda izvesno – niko nije ponudio konkretan odgovor na pitanje: kako bi ukrajinska "pobeda" zapravo izgledala?

Iako su neki od američkih kongresmena, poput senatora iz Virdžinije Marka Vornera, izjavili da bi novi paket pomoći predstavljao "prekretnicu" u sukobu, izjave date "iza kulisa" ocrtavaju znatno drugačiju sliku situacije u Ukrajini.

Kako je preneo "Politiko" na osnovu razgovora sa osam američkih kongresmena i pet stranih zvaničnika, planovi Zapada se sada svode na "sprečavanje kolapsa ukrajinske vojske" – što je daleko od bombastičnih najava "pobede i zauzimanja Krima" koje smo mogli da čujemo pre samo godinu dana.

Iza Ukrajine se nalazi teška 2023. godina, koju su obeležili neuspešna kontraofanziva i veliki gubici na bojnom polju. Ipak, svi indikatori ukazuju da će 2024. biti još teža, kao i da bi Kijev uskoro mogao da ostane kako bez vojnika, tako i bez municije.

Odlazeći premijer Holandije: Manite se kuknjave zbog Trampa, pomozite Ukrajini

Dok su zvanice u Minhenu pozivale na nastavku podrške za Ukrajinu, sa fronta su stigle najnovije vesti: ruske trupe su, nakon višemesečnih borbi, uspele da zauzmu Avdejevku, gradić u okolini Donjecka koji je skoro deceniju služio kao glavno uporište ukrajinskih snaga na tom delu ratišta.

Ostali problemi ostali u drugom planu

To što je pitanje Ukrajine i ove godine dominiralo razgovorima u Minhenu nije preterano iznenađenje. Ipak, čini se da su druge goruće teme, pre svega rat u Pojasu Gaze, dobile znatno manje pažnje nego što zaslužuju.

Šef evropske diplomatije Žozep Borelj izjavio je da su Izraelu potrebna politička, a ne vojna rešenja, kao i da bi  Zapadna obala mogla da postane novo žarište.

"Da, moramo da okončamo rat u Gazi, ali Zapadna obala je prava prepreka za rešenje dve države. Zapadna obala ključa", rekao je on.

Njegov američki kolega Entoni Blinken je, ipak, ponovio da je američka podrška jevrejskoj državi "nepokolebljiva", dok su izraelski zvaničnici ponovili da pregovora o rešenju dve države neće biti dok Hamas ne bude potpuno uništen.

Ipak, sve je više glasova koji nagoveštavaju da se podrška Izraelu polako ali sigurno topi.

"Jedan veliki zaključak sa ovogodišnjeg foruma u Minhenu je da su Izraelci mnogo izolovaniji – uključujući tu i prijatelje i saveznike – nego što misle", napisao je predsednik "Jureža" grupe Ijan Bremer na Iksu.