Svet
Makronov predlog i NATO: Ko (ne) šalje vojsku protiv Rusije?
Iako je većina vodećih evropskih zemalja odbacila mogućnost raspoređivanja NATO trupa u Ukrajini, izjave pojedinih zvaničnika ukazuju da se o toj ideji sve ozbiljnije razgovara
Izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona da "nije isključeno" slanje zapadnih vojnika u Ukrajinu izazvala je lavinu reakcija širom sveta, a čini se da većina njegovih zapadnih kolega nije bila oduševljena tim komentarima.
Francuski predsednik je, između ostalog, dodao i da u ovom trenutku nema konsenzusa oko slanja trupa, ali i da je poraz Rusije neophodan da bi se osigurala "kolektivna bezbednost Evrope".
Slične poruke poslao je i Makronov premijer Gabrijel Atal, koji takođe nije isključio slanje vojnog osoblja u Ukrajinu i dodao da Pariz "neće moći da se pomiri" sa pobedom Ruske Federacije. "Ništa se ne može isključiti u ratu koji se vodi na vratima Evropske unije", kazao je Atal.
Izjave francuskih zvaničnika došle dan nakon što je slovački premijer Robert Fico rekao da "pojedine zemlje članice EU i NATO" razmatraju slanje trupa u Ukrajinu, dodajući da vojno osoblje iz njegove države neće učestvovati u borbama.
Predstavnici vlada više evropskih država ubrzo su reagovali na poruke iz Pariza, uglavnom se ograđujući od izjava francuskog predsednika.
Među prvima to je učinio nemački kancelar Olaf Šolc, koji je rekao da su se učesnici samita u Parizu složili da "neće biti kopnenih trupa i vojnika poslatih iz EU i NATO zemalja na ukrajinskom tlu", kao i da postoji konsenzus da "vojnici u (zapadnim) zemljama neće učestvovati u ratu".
Ni Vašington ne planira slanje trupa u Ukrajinu, izjavila je portparolka američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Adrijen Votson.
"Predsednik Bajden je bio jasan da SAD neće slati trupe da se bore u Ukrajini", rekla je ona.
Slične poruke su poslali i premijeri Poljske i Češke, Donald Tusk i Petr Fijala, kao i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
"NATO saveznici pružaju nezapamćenu podršku Ukrajini. Mi to radimo od 2014. i pojačali smo napore nakon invazije, ali nema planova za slanje NATO borbenih trupa u Ukrajinu", rekao je Stoltenberg.
Mogućnost slanja trupa odbacio je i premijer Švedske Ulf Kristerson, čija zemlja bi uskoro trebalo da postane deo NATO-a, nakon što je mađarski parlament juče ratifikovao njihovu aplikaciju za članstvo.
"To sada uopšte nije relevantno. Uopšte nema tih diskusija u Švedskoj", naglasio je on.
Slanju trupa u Ukrajinu usprotivili su se i Španija, Italija, Hrvatska, Grčka, Belgija i Slovenija, kao i predsednici Bugarske i Finske, Rumen Radev i Sauli Ninisto.
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto bio je možda i najeksplicitniji u kritikama izjave francuskog predsednika.
"Čuli smo vesti sa sastanka u Parizu. Mađarska pozicija je jasna i postojana: nismo spremni za slanje ni oružja ni vojnika u Ukrajinu. Rat se ne sme da se produbljuje i širi, već mora da se okonča", rekao je Sijarto.
Predstavnici vlade Velike Britanije jedini su ostali donekle nedorečeni, a portparol premijera Rišija Sunaka je rekao da London ne planira slanje "većeg broja" vojnika u Ukrajinu - čime je priznao da se određeni broj britanskih vojnika već nalazi u Ukrajini.
"Osim manjeg broja vojnog osoblja koje se nalazi u zemlji i pomaže oružanim snagama Ukrajine, nema planova za slanje većeg broja (vojnika)", rekao je on.
Jedini evropski zvaničnik koji je (makar indirektno) podržao francuski predlog je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis, koji ga je nazvao "inicijativom vrednom razmatranja".
"Evropska sudbina se odlučuje na bojnim poljima Ukrajine. Ovakva vremena zahtevaju političko vođstvo, ambiciju i hrabrost da se razmišlja izvan dosadašnjih okvira. Inicijativa iza sastanka u Parizu je vredna razmatranja", napisao je on na Iksu.
Oštre reakcije iz Moskve
Ruski zvaničnici oštro su kritikovali Makronovu izjavu, navodeći da bi slanje NATO trupa u Ukrajinu dovelo do direktnog sukoba tog saveza sa Rusijom.
"U tom slučaju ne treba da govorimo o verovatnoći, već o neizbežnosti. Zemlje NATO-a moraju i da procene posledice takvih akcija i da toga budu svesne. Treba i postaviti pitanje da li to odgovara njihovim interesima, i što je najvažnije, interesima građana njihovih zemalja", poručio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je da se o slanju vojnika uopšte i razgovara zbog nedostatka rezultata Kijeva i pomoći koja je stigla sa Zapada.
"U nedostatku bilo kakvih vidljivih rezultata u povećanju pomoći Ukrajini u vidu isporuke municije i oružja, ukrajinski zvaničnici sve se više sukobljavaju", rekao je Lavrov, podsetivši da ne odobravaju svi u Evropi isporuke oružja Kijevu.
Ko želi da šalje NATO trupe u Ukrajinu?
Nakon izjava Makrona i Fica postalo je jasno da se o mogućnosti slanja trupa u Ukrajinu razgovara, ali nije poznato koliko zapadnih zemalja podržava takav predlog.
Ako je verovati nemačkom ministru odbrane Borisu Pistorijusu, takvih država u Parizu nije bilo: "Verujem da bi to doprinelo eskalaciji, kao i da je ovo bio samo predlog za razmišljanje. Koliko je meni poznato, niko ga nije podržao".
Ipak, njegove tvrdnje ne deluju preterano uverljivo, uzimajući u obzir izjave francuskog predsednika, ali i litvanskog ministra spoljnih poslova.
Makronov predlog je, ipak, naišao na pozitivne reakcije na makar jednom mestu - u Kijevu, gde je savetnik predsednika Zelenskog Mihail Podoljak rekao da je Evropa "svesna rizika od agresivne Rusije".
"Započinjanje diskusije o mogućnosti direktne podrške Ukrajini od strane oružanih snaga bi trebalo gledati kao želju da se postave pravi prioriteti i da se jasnije naglase rizici", rekao je on.
