Svet
Američka vojska ukida više od 20.000 radnih mesta
Planirani rezovi odnose se na neupražnjena radna mesta, ne na postojeće vojnike i pokazuju najmanje dve stvari: da oružane snage SAD godinama nisu mogle da popune hiljade slobodnih radnih mesta, ali i da godinama unazad imaju problem sa manjkom regruta
Američka vojska smanjiće brojnost svojih snaga za oko 24.000, odnosno oko pet odsto kako bi se restruktuirala i osposobila da vodi sledeći veliki rat, piše agencija Asošijejted pres (AP) uz podsećanje da vojska SAD kuburi sa manjkom broja vojnika.
Planirani rezovi odnose se na neupražnjena radna mesta, ne na postojeće vojnike, i obuhvatiće, između ostalog, poslove povezane sa protiv-pobunjeničkim operacijama koji su se iznenada proširili tokom ratova u Iraku i Avganistanu ali danas više nisu toliko potrebni.
Oko 3.000 radnih mesta biće ukinuto u snagama za specijalne operacije, oko 10.000 u oklopno-mehanizovanim jedinicama, borbenim timovima "Strajker" brigade, borbenim timovima pešadije, kao i brigadama koje su korišćene za obuku stranih oružanih snaga. Kako se navodi, još 10.000 mesta biće ukinuto u inženjerskim i sličnim poslovima koji su bili povezani sa protiv-pobunjeničkim misijama.
U isto vreme, planirano je da se doda 7.500 pripadnika oružanih snaga u ključnim misijama, poput vazduhoplovne odbrane, jedinica za odbranu od dronova i pet novih operativnih grupa širom sveta kako bi se poboljšale sposobnosti za sajber, obaveštajne i dalekometne udare.
Ukidanje radnih mesta ne znači da će posao gubiti vojnici, jer njih hronično manjka, već se radi o sistematizaciji koje pokazuje da vojska godinama nije mogla da uprazni hiljade slobodnih radnih mesta. Oružane snage SAD strukturisane su za do 494.000 vojnika, dok je trenutni broj aktivnih pripadnika vojske oko 445.000. Prema novom planu, cilj je da se u narednih pet godina taj broj poveća na 470.000.
Planirane promene dolaze nakon dve decenije rata u Iraku i Avganistanu koji su primorali vojsku da se brzo proširi kako bi popunila jedinice poslate na bojište. To je uključivalo ogromnu misiju protiv Al Kaide, talibana i Islamske države.
Vremenom se fokus vojske pomerio na nadmetanje između velikih sila u kojem su im takmaci zemlje kao što su Kina i Rusija, ali i na pretnje iz Irana i Severne Koreje. Konačno, rat u Ukrajini pokazao je potrebu za većim naglaskom na sistemima protivvazdušne odbrane i visokotehnološkim sposobnostima kako za korišćenje tako i za suprotstavljanje vazdušnim i morskim dronovima, navodi se u tekstu.
Promene predstavljaju značajan zaokret u pripremanju vojske za borbena dejstva velikih razmera protiv mnogo sofisticiranijeg neprijatelja. One uz to ukazuju na ozbiljne izazove u regrutaciji novih pripadnika vojske.
U prošloj fiskalnoj godini, koja se završila 30. septembra, mornarica, vojska i vazduhoplovstvo nisu ispunili kvote za regrutaciju, dok su marinci i svemirske snage to uspele. Vojska je imala nešto više od 50.000 regruta, dok je "nategnuti cilj" koji su odredili bio 65.000.
I prethodne fiskalne godine bilo je oko 15.000 manje regrutovanih nego što je bilo predviđenih mesta, a te godine cilj je bio 60.000 novih regruta.
Vojni sekretar Kristina Vormut izjavila je u diskusiji o promenama koje treba da uslede, da oružane snage ne regrutuju kako treba "mnogo godina više od onoga što može da se zaključi kada se čitaju naslovi u medijima proteklih 18 meseci". Vojska, ustvari, nije ispunila svoje kvote za regrutaciju još od 2014. godine.
