"Ekonomist": Rusija nadmudruje zapadne sankcije, a Kina gleda i uči

Zapadne sankcije danas se teže implementiraju zahvaljujući "trećim zemljama" koje se same ne nalaze pod sankcijama i koje ih ne poštuju, piše "Ekonomist".

"Nesvrstane" treće zemlje, poput Brazila, Indije, Indonezije i Meksika danas su prosperitetnije i sofisticiranije, navodi britanski list, i mnoge od njih odbijaju da učestvuju u "ekonomskom ratu" protiv Moskve koji je Zapad pokrenuo usred eskalacije rusko-ukrajinskog sukoba.

Jedan od najočiglednijih primera neefikasnosti zapadnih sankcija koje navodi "Ekonomist" je to što Kina i Indija, koje zajedno čine "polovinu svetske populacije", ne poštuju zapadna ograničenja cene ruske nafte i spremne su da plaćaju više od 60 dolara po barelu.

Dok Brazil, Indija i Kina kupuju više ruske nafte nego što su činile pre februara 2022. godine, zemlje poput Turske i UAE uvoze jeftinu rusku naftu za sopstvene potrebe, a sopstvenu izvoze po većim cenama.

Povrh toga, kada su SAD i Evropa zabranile firmama da osiguravaju brodove koji prevoze rusku naftu u slučaju da se ona prodaje po ceni većoj od ograničenja, Rusija i Indija su osnovale sopstvene kompanije za osiguranje, a ruska "flota iz senke" sada prevozi 75 odsto nafte iz Rusije.

Ni ograničenja na izvoz vojne tehnike i robe sa dvostrukom namenom nisu onoliko efikasna koliko se očekivalo. "Ekonomist" navodi da se ovakva roba često kamuflira "legitimnom" trgovinom, dodavši da je Rusija uvezla zapadne čipove u vrednosti od milijardu dolara, iako u teoriji to ne bi mogla. 

"Evropski izvoz u Centralnu Aziju se više nego udvostručio od 2021. do 2023. Najbrže rastuća industrija u regionu je logistika, koja je porasla za 20 odsto u 2023. Nije teško pogoditi krajnje odredište velikog dela ove robe", piše britanski list, istakavši da trgovina između Rusije i Zapadna, a posredstvom Centralne Azije i Tajlanda, samo raste.

Cena nametanja sankcija raste, a efikasnost opada

Što se finansijskih mera tiče, "Ekonomist" ističe da "mnoge treće države učestvuju u platežnim sistemima zasnovanim na rublji i juanu", dodavši da UAE i Rusija zajedno rade na jednom takvom sistemu koji će biti regulisan iz Dubaija, kao i da Indonezija učestvuje u eksperimentima sa kineskom međunarodnom digitalnom valutom.

Iako britanski list tvrdi da se obim trgovine u dolaru i evru na globalnom nivou nije smanjio od početka ruske vojne operacije, napominje da "postoji drugi, sve važniji način na koji treće zemlje osujećuju Zapad - one olakšavaju obmane dok i dalje koriste dolar".

"Ekonomist" ističe da postoje izuzeci za restrikcije plaćanja u dolarima, kao što su humanitarna pomoć u slučaju Irana ili plaćanje za poljoprivredna dobra u slučaju Rusije. Nekoliko pojedinaca pod sankcijama navodi da je uobičajena praksa pogrešno etiketiranje novca, a što je teško otkriti bez saradnje finansijskih ustanova u tim zemljama.

"Neuspele provere identifikacije takođe pomažu. Više od 1.000 ruskih firmi otvorilo je od 2022. godine ispostave u Turskoj, kao i 500 u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, za koje mnogi zapadni zvaničnici sumnjaju da su paravan za druge firme pod sankcijama", piše britanski list.

Na pitanje da li UAE sumnjaju da li neke od tih 500 novih firmi izbegavaju sankcije, neimenovani evropski zvaničnik kaže za "Ekonomist" da "oni znaju, ali ih jednostavno nije briga".

Sve veći komercijalni značaj tzv. trećih zemalja je i povećao troškove i smanjio koristi od zapadnih sankcija, ističe britanski list, i dodaje da bi intenzivniji pokušaji sprovođenja sankcija od strane SAD bili komplikovani, ali i da bi Vašington svojim mešanjem mogao da "rizikuje brutalne okršaje sa saveznicima kao što su Turska i Indonezija".

Povrh toga, intenzivnije američko mešanje moglo bi da suzbije utaju načina na koji se koriste dolari, ali bi Vašington u tom slučaju ohrabrio te zemlje da odustanu od te valute, zaključuje "Ekonomist".