Svet
Kalas bi poslala vojsku u Ukrajinu: Sve je na stolu da se pomogne Kijevu
Makronove reči izazvale su reakciju i drugih zapadnih lidera koji su požurili da insistiraju na tome da njihove trupe neće biti raspoređene u Ukrajini
Estonska premijerka Kaja Kalas izjavila je da zapadni lideri ne smeju da isključe slanje kopnenih trupa u Ukrajinu, prenosi "Politiko".
Nedavno je francuski predsednik Emanuel Makron izazvao buru nagovestivši da postoji mogućnost o slanju NATO vojnika u Ukrajinu.
Makronove reči izazvale su reakciju i drugih zapadnih lidera koji su požurili da insistiraju na tome da trupe neće biti raspoređene.
Međutim, Kalas kaže da lideri na zapadu moraju da razgovaraju o svim mogućnostima iza zatvorenih vrata, uključujući i to šta još može da se učini kako bi se pomoglo Kijevu.
"Mislim da su to i signali koje šaljemo Rusiji da ne isključujemo različite stvari", rekla je Kalas za "Politiko".
Dok većina drugih zemalja EU isključuje slanje trupa u Ukrajinu, uključujući i velike igrače poput Nemačke, Velike Britanije i SAD, ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelijus Landsbergis rekao je da je zahvalan na debati koju je pokrenuo Makron, dodajući da "ništa ne može da se izuzme, te da nijedna opcija ne može da bude odbačena".
Moskva je naravno reagovala na Makronove reči upozorenjem da će raspoređivanje zapadnih trupa u Ukrajini neizbežno dovesti do sukoba Rusije i NATO-a.
Kalas, koja je ranije važila za kandidata za generalnog sekretara NATO-a, kaže da i dalje veruje da bi ta funkcija trebalo da pripadne lideru koji ispunjava cilj Alijanse od 2 odsto BDP-a za odbranu.
S obzirom na to da je holandski premijer Mark Rute viđen za tu funkciju, a uz to ima i odobravanje nekoliko ključnih zemalja, verovatno će i postati šef NATO-a.
Kalas je saglasna da Rute ima pozitivne kvaliteta, ali je napomenula da bi on bio četvrti generalni sekretar iz Holandije, dok šef NATO-a nikada nije bio iz Estonije, pa čak ni iz neke druge baltičke zemlje.
"Postavlja se pitanje da li u NATO-u postoje zemlje prvog i drugog reda", rekla je Kalas i dodala: "Jesmo li jednaki ili nismo? Dakle, ova pitanja i dalje ostaju".
Imajući u vidu da se bivši predsednik SAD Donald Tramp približava povratku u Belu kuću, mnogi zapadni lideri brinu da će morati sami da štite Kijev. Tramp odavno dovodi u pitanje posvećenost Vašingtona Alijansi.
Kalas je rekla da su Trampovi stavovi dali evropskim zemljama još više razloga da povećaju potrošnju za odbranu.
"Svaka zemlja bira svoje lidere, a mi moramo da radimo sa liderima koje ove demokratije same biraju", rekla je ona.
Druga funkcija na kojoj bi mogla da završi Kalas je kandidat na izborima za Evropski parlament u junu, za šta kaže da uvek vaga svoje izbore.
"Sa jedne strane zaista želim da pomognem liberalima da postignu bolji rezultat od mnogih partija širom Evrope. Ali naravno da bih bila i ovde u Estoniji jer je mnogo toga na dnevnom redu", kaže Kalas.
Napominje da su kritike na račun Nemačke u vezi sa podrškom Kijevu nepravedne.
"Ako pogledate brojke o tome šta su sve dale Ukrajini, mislim da nije fer da Nemačka bude odbačena, jer je uradila mnogo", kaže Kalas.
Branila je i nasleđe bivše nemačke kancelarke Angele Merkel uprkos kritikama da je Nemačka previše zavisila od ruskih energenata tokom njenog mandata.
"Ona je sjajan lider. Nisam saglasna nužno sa svim sa njenom politikom, ali to ne znači da nije veliki lider", rekla je Kalas.
