Međunarodno pravo, Ukrajina i NATO agresija: Zašto se sudi ruskim, ali ne i američkim oficirima?

Međunarodno pravo važi za Ruse, ali ne i za države članice NATO-a i Ameriku - to bi se moglo zaključiti iz nedavnih naloga za hapšenje dvojice ruskih generala zbog njihovog angažmana tokom vojne operacije u Ukrajini.

Naime, Međunarodni krivični sud (MKS) u Hagu izdao je 5. marta 2024. nalog za hapšenje dvojice visokih ruskih oficira Sergeja Ivanoviča Kobilaša i Viktora Nikolajeviča Sokolova, zbog optužbi da su navodno počinili ratni zločin u periodu od 10. oktobra 2022. do 9. marta 2023. godine.

Sud ih optužuje da su, tokom ruskih udara na ukrajinsku energetsku mrežu u navedenom periodu, sprovodili napade na civilnu infrastrukturu, kao i da je načinjena šteta bila veća od vojne dobiti.

"Postoje razlozi za verovanje da su navodni udari bili usmereni na civilne objekte, dok je za one objekte koji su se u relevantno vreme mogli kvalifikovati kao vojni ciljevi, očekivana slučajna šteta i šteta za civile bila očigledno preterana u odnosu na predviđenu vojnu prednost", navodi se u saopštenju suda.

Sud dodaje da su oni optuženi u skladu sa tačkama 7. i 8. Rimskog statuta - dokumenta kojim je 1998. godine formiran MKS - koji se tiču zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina.

Haški sud izdao naloge za hapšenje najviših ruskih oficira

Rusija je, kao zemlja koja nije potpisala Rimski statut, odbacila optužnice protiv svojih oficira, a kako za RT Balkan navodi Branko Lukić, advokat koji je branio generala Ratka Mladića pred Haškim tribunalom, sam proces se koristi kao vid političkog pritiska na Rusiju.

On naglašava da je reč o sudu koji je nastao ugovorom, a s obzirom da ni Rusija ni Ukrajina nisu ratifikovale taj dokument - MKS nema nadležnosti.

"Tu nema prava. Taj unipolarni svetski poredak se ruši, a kada se bude srušio, srušiće se i taj sud. Po njihovim pravilima nisu nadležni, pošto je reč o ugovornom sudu, njega nije osnovao Savet bezbednosti kao Tribunal za Jugoslaviju – a čak i to nije bilo legalno", naglašava Lukić.

Kako je gađanje civilne infrastrukture nekada bilo prihvatljivo

Akcije za koje su ruski generali optuženi podsećaju na nešto što je NATO učinio u SR Jugoslaviji tokom bombardovanja 1999. godine. A ti udari su vrlo dobro zabeleženi - pa čak i u američkim medijima, koji nisu ni pokušali da sakriju ili zamaskiraju svoje akcije.

U tekstu "Vašington posta" objavljenom 25. maja 1999. godine piše da su udari NATO-a tokom prethodne tri noći doveli do prekida snabdevanja strujom u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, kao i da je, za razliku od ranijih, "ograničenih" napada, Alijansa ovog puta gađala pet glavnih elektro-prenosnih stanica, kada je napravljena šteta za čiju će sankciju biti "potrebne nedelje".

NATO zvaničnici su eksplicitno rekli da je njihova meta bila elektro-mreža, kao i da je cilj bio njeno onesposobljavanje na duži rok. U tekstu "Vašington posta" se prilično otvoreno dodaje i da je to dovelo do problema sa vodosnabdevanjem, te da je značajan deo Beograda ostao kako bez struje, tako i bez vode.

Iako je glavnokomandujući savezničkih snaga u Evropi, američki general Vesli Klark tada tvrdio da je glavni cilj NATO-a uništenje jugoslovenske Treće armije, drugi visoki zvaničnici Alijanse su priznali da je jedan od ciljeva bio i "uništenje kvaliteta svakodnevnog života, kako bi građani počeli da dovode u pitanje nepopustljivost političkog rukovodstva".

RT Balkan istražuje: Zbog čega se u Hagu sprema specijalni tribunal za Rusiju?

Dakle, jasno je da su udari NATO avijacije na jugoslovensku energetsku infrastrukturu bili namerni, kao i da oni za cilj nisu imali samo slabljenje kapaciteta jugoslovenske vojske da pruži otpor, već i da zagorčaju život civilnom stanovništvu.

Ipak, međunarodni sudovi se nikada nisu ozbiljnije pozabavili pitanjem NATO udara na energetsku infrastrukturu u Srbiji, za koje očigledno nisu smatrali da stvaraju "preteranu štetu po civile u odnosu na vojnu prednost koja se postiže".

Ima li pravnog osnova za tuženje NATO oficira?

Nažalost, Srbija ne bi mogla da tuži NATO oficire iz najmanje dva razloga: MKS nije nadležan za dela počinjena pre nego što je Rimski statut stupio na snagu 1. jula 2002. godine, dok vodeća članica Alijanse, SAD, do danas nije ratifikovala taj statut, te ne prihvata nadležnost suda.

"Pravno nema osnova za podnošenje tužbe, jer SAD nisu potpisnica Rimskog statuta. Po pravilima koja su sami izmislili ali koja ne postoje - ne zna se. Ali pravno ne. To je sud ugovornog karaktera. Ako niste potpisnica, nema nadležnosti", objašnjava Branko Lukić.

Naš sagovornik dodaje da se, čak i ako bi MKS imao nadležnosti za te akcije, NATO generali nikada ne bi našli na optuženičkoj klupi - zato što je reč o institucijama koje se nalaze pod kontrolom zapadnih zemalja.

Dokaz za to je i "Konačni izveštaj tužiocu od strane Komiteta oformljenog kako bi razmotrio kampanju NATO bombardovanja protiv SR Jugoslavije", dokument rogobatnog naziva koji je Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio u maju 2000. godine.

U tom dokumentu se iznosi preporuka da "ne bi trebalo sprovesti istragu u vezi sa NATO kampanjom", zato što "ili pravo nije dovoljno jasno, ili istrage ne bi dovele do pronalaženja dovoljno dokaza koji bi mogli biti korišćeni protiv viših i nižih zvaničnika".

Drugim rečima, akcije NATO-a bi jednostavno trebalo ignorisati jer sudijama u Hagu pravo očigledno "nije dovoljno jasno", niti je moguće naći "dovoljno dokaza". Zanimljivo je da ti argumenti nisu korišćeni kada je trebalo da se sudi srpskim i, danas, ruskim zvaničnicima.

U skladu sa preporukom, tužilaštvo Tribunala u Hagu je odbilo da započne krivičnu istragu proriv NATO zvaničnika - što je naišlo na kritike pojedinih pravnih stručnjaka, poput italijanskog pravnika i tadašnjeg profesora na Univerzitetu u Firenci Paola Benvenutija.

Trebalo bi naglasiti da se MKS više puta našao na udaru kritika i zbog navodnog rasizma, s obzirom da je većina optuženika kojima se sudi u Hagu dolazi iz afričkih i bliskoistočnih zemalja.