Letonci ne žele Rutea na čelu NATO: Došlo je vreme za diskusiju, a i da nove članice dobiju priliku

NATO ne bi trebalo da imenuje odlazećeg holandskog premijera Marka Rutea za generalnog sekretara, a da prethodno ne održi širu diskusiju o budućim izazovima Alijanse, rekao je letonski ministar spoljnih poslova Krišjanis Karinš.

Kako navodi "Gardijan" Karinšove primedbe u skladu su sa stavom novijih država članica da ih glavne sile NATO-a prisiljavaju da podrže Rutea, bez debate o budućim potrebama NATO-a.

Rumunski predsednik Klaus Johanis najavio je ove nedelje da će se kandidovati tu funkciju i nastoji da privuče podršku država na prvoj liniji koje se osećaju uvređenim što su SAD, Velika Britanija, Francuska i Nemačka obavile konsultacije i podržale Rutea, stavivši ostale pred svršen čin.

Predsednik Rumunije: Odlučio sam da se kandidujem za generalnog sekretara NATO-a

"Specifičnost vrha NATO-a je u tome što ne postoji jasna procedura imenovanja", rekao je Karinš. "Svi znamo da sada moramo da postignemo konsenzus između 32 države. Ono što je nedostajalo je iskrena i otvorena diskusija o tome šta tražimo od lidera, a posebno šta je zadatak tog lidera. Kako zajednički vidimo razvoj NATO-a tokom četvorogodišnjeg mandata?"

"Postoji osećaj među novim državama članicama – a posle 20 godina više i nisu tako nove – i čini se da je prilično univerzalan: da li je možda pravo vreme da se otvori diskusija i da se i ove zemlje posmatraju kao potencijalni izvor lidera? Da li se naši argumenti i zabrinutosti zaista čuju ili ne?", dodao je on

Novije članice NATO-a koje stižu iz baltičkih zemalja i istočne Evrope smatraju da su pokazale bolju analizu "pretnje" koju je predstavljala Rusija pre Specijalne vojne operacije i da imaju superiornije rezultate u potrošnji na odbranu.

Sve su svinje jednake, neke su samo jednakije od drugih? Istočna Evropa van trke za šefa EU, NATO

Ako postane 13. generalni sekretar NATO, Rute bi bio četvrti Holanđanin na toj funkciji. Malo ko sumnja u Ruteovo iskustvo, uključujući njegovu sposobnost da izgradi konsenzus u koalicionoj vladi, ali njegovi kritičari kažu da nije entuzijasta kada je reč o članstvu Ukrajine u EU. Uz to, Holandija se samo jednom približila cilju od dva odsto BDP na odbranu i to 2022. kada je potrošila 1,64 odsto.

Poređenja radi, Letonija će ove godine potrošiti tri odsto BDP-a na odbranu.

Karinš, mogući kompromisni kandidat ako se ne postigne konsenzus, smatra da bi NATO trebalo da razvije 20-godišnju strategiju "obuzdavanja Rusije", za koju je rekao da bi zahtevala jačanje interoperabilnosti NATO oružja.

Isto tako je odbacio da je agresivni stav baltičkih političara razlog zašto im se ne nudi mesto na čelu Alijanse. "Svako na istočnom krilu Evrope ima sve na kocki da osigura da mir potraje, jer, ne daj Bože, ako bi došlo do vojne konfrontacije između NATO-a i Rusija, najverovatnije bi išla preko naših leđa. Učinili bismo sve da održimo mir. Ne doživljavamo sebe kao jastrebove, već jednostavno kao da imamo otvorene oči za stvarnu pretnju Rusije", rekao je Karinš.