"Dojče vele" o nuklearkama u Turskoj: Rusi grade, Rusi kontrolišu, a sve usred NATO države

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je u aprilu 2023. slavio pokretanje prvog od četiri planirana reaktora u prvoj nuklearnoj elektrani u Turskoj rečima: "Turska sada ulazi u ligu zemalja koje imaju nuklearnu moć". A ovo jačanje Turske nuklearne moći je za nemački servis istovremeno i jačanje ruske moći u jednoj NATO članici.

Penzionisani turski ambasador Mithat Rende smatra da Rusija ulaganjem u turske nuklearke želi da naruši solidarnost unutar NATO-a. Energetski stručnjak Ali Arif Aktirk takođe ističe strateški značaj nuklearke za Rusiju.

"Ruski cilj nije samo ulaganje u nuklearnu energiju, već i ulaganje u jednu NATO državu", rekao je Aktirk za nemački državni medij.

Ključna je, navodi nemački medij, lokacija oba postrojenja. Akuju je sagrađen na obali Sredozemnog mora, dok bi postrojenje u Sinopu trebalo biti izgrađeno na najsevernijoj tački zemlje, na obali Crnog mora, što, kako ocenjuje, omogućava Rusiji ilzazak na dva mora.

"Dojče vele" upozorava da će "ovakav korak produbiti energetsku zavisnost Turske od Rusije i dodatno opteretiti već teške odnose sa Zapadom" i to u vreme kada zapadne zemlje pokušavaju da smanjenje zavisnosti od ruske energije".

Od početka rata u Ukrajini, Turska je postala jedan od najvažnijih uvoznika ruske energije - zbog toga ima popust i do 30 odsto. Prema analizi Rojtersa, turske vlasti i kompanije su povećale uvoz ruske nafte i time u 2023. uštedele oko dve milijarde dolara.

Oko 40 posto uvezenog prirodnog gasa u Tursku dolazi iz Rusije, kao i čak oko četvrtina ukupne energije.

Prema trenutnim podacima Regulatorne agencije za energetsko tržište (EPDK), zavisnost Turske od Rusije u pogledu sirove nafte i naftnih proizvoda sada iznosi 68 posto. Ovaj udeo je krajem 2022. bio oko 41 posto.

Stručnjaci "Dojče velea" navode da Turska ne treba da sledi "negativan primer Nemačke" čija teška industrija ima poteškoće otkako je počeo rat u Ukrajini.

Osim izgradnje nuklearnih elektrana, Rusija planira da Tursku pretvori u gasno čvorište - odnosno da preko Turske izvozi gas u Evropu. Erdogan podržava tu ideju.

Ruska kontrola

Radovi na izgradnji nuklearke Akuju u južnoturskom gradu Mersinu još traju. Prema zvaničnim podacima, kada bude gotova, trebalo bi da pokriva oko 10 odsto energetskih potreba zemlje i strujom snabdeva oko 12 miliona potrošača. U izgradnju je već uloženo oko 20 milijardi dolara.

Prvobitno je 100 odsto pripadalo ruskoj državnoj korporaciji "Rosatom". Ugovorom je zacrtano da će većinski vlasnik elektrane i ubuduće biti Rusija: "Udeo ruskih kompanija i institucija nikada ne sme biti manji od 51 posto".

Iako je bilo najavljeno da će preostalih 49 odsto deonica biti prodato turskim investitorima, to se do sada nije dogodilo.

U upravnom odboru kompanije "Akujy Nukler A.S." nema turskih državljana. Jedini je bio Džuned Zapsu. On je u međuvremenu dao otkaz, jer "nije ispunjen njegov zahtev za pristup fizičkim sastancima, kao i informacijama i dokumentima koji se odnose na pitanja od javnog interesa".

Turska već nekoliko godina planira izgradnju druge nuklearke u gradu Sinopu na obali Crnog mora - direktno prekoputa Rusije. O izgradnji je pregovarala s SAD, Japanom, Južnom Korejom i Rusijom. Čini se da će i ova nuklearka biti u vlasništvu Rusije.

Posle predsedničkih izbora u Rusiji i lokalnih izbora u Turskoj (31. mart), Putin će posetiti Tursku. Proširenje energetske saradnje verovatno će biti jedna od tema razgovora.

Inače, vlada u Ankari takođe već planira izgradnju treće elektrane: u Igneadi, Kirklareliju, nekoliko kilometara od granice sa EU. Za to se razmatra saradnja s Kinom.