Ko je Džared Kušner: Trampov zet, sin prevaranta i potencijalni investitor u zgradu Generalštaba

Nakon spekulacija koje su trajale nekoliko dana, Džared Kušner, zet nekadašnjeg predsednika Donalda Trampa, potvrdio je da zatvara velike poslove sa nekretninama u Albaniji i Srbiji, piše "Njujork tajms".

Jedna od projekata Kušnerove kompanije – sa planiranim luksuznim hotelom i 1.500 stambenih jedinica i muzejom – trebalo bi da se realizuje u Beogradu, na mestu bivšeg štaba Vojske Jugoslavije uništenog 1999. u NATO bombardovanju, navela je njegova kompanija.

Kušner je rekao da je radio na poslovima sa Ričardom Grenelom, koji je kratko bio vršilac dužnosti direktora nacionalne obaveštajne službe pod Donaldom Trampom, a takođe i kao ambasador u Nemačkoj i specijalni izaslanik za Balkan.

"Veoma smo uzbuđeni. Još uvek nismo završili ove poslove, ali smo naporno radili i sada smo veoma blizu", izjavio je Kušner povodom projekata.

Grenel, Tramp i zgrada Generalštaba: Kako je Donaldov zet rešio da investira u Beogradu

Najavljeni projekat naišao je na pomešane reakcije, kako u Srbiji tako i u inostranstvu, između ostalog i zbog kontroverza koje su Kušnera pratile kroz njegovu političku i poslovnu karijeru.

Džared Kušner – poslovni vunderkind i Trampov zet

Džared Kušner rođen je 1981. godine u Nju Džerziju, u uticajnoj jevrejskoj porodici koja se doselila u SAD nakon Drugog svetskog rata. Njegov deda Jozef počeo je da se bavi razvojem nekretnina, a otac Čarls je nastavio sa porodičnim biznisom sredinom osamdesetih.

Čarls, koji je inače i porodični prijatelj Bila i Hilari Klinton, 2005. godine je osuđen na dve godine zatvora zbog utaje poreza i uticanja na svedoke, ali ga je tadašnji predsednik Tramp pomilovao pred kraj svog mandata. Kušner je, inače, donirao značajna sredstva Trampovoj predsedničkoj kampanji, iako je ranije finansijski pomagao kandidate demokrata.

Džared je studirao na Harvardu (kom je njegov otac donirao 2,5 miliona dolara neposredno pre nego što ga je Džared upisao), nakon čega je počeo da radi u porodičnoj firmi. Nakon Čarlsovog hapšenja, Džared Kušner preuzima vodeću poziciju tom preduzeću.

Mlađi Kušner ubrzo postaje jedan od najuspešnijih mladih poslovnih ljudi u Americi. U želji da se iz rodnog Nju Džerzija preorijentiše na obližnji Njujork, mlađi Kušner 2006. godine kupuje "Njujork obzerver", čime ulazi na lokalno medijsko tržište.

Iako je u mladosti bio vatreni pristalica demokrata, Kušner menja svoju partijsku pripadnost nakon što se krajem 2009. godine oženio Ivankom Tramp, najstarijom ćerkom tada uticajnog biznismena a kasnije predsednika SAD Donalda Trampa, sa kojom je dobio troje dece.

Lični imetak Džareda Kušnera i Ivanke Tramp 2017. godine je procenjen na oko 811 miliona dolara. Prema pisanju "Blumberga" iz 2016, Kušnerova kompanija je za manje od deset godina kupila imovinu u vrednosti od preko sedam milijardi dolara, uglavnom u Njujorku.

Kušner ubrzo postaje jedna od najuticajnijih ličnosti u Trampovom timu, a sredinom 2016. godine postao je i defakto menadžer njegove predsedničke kampanje. "Blumberg" ga je u tom periodu već prozvao "novim Džonom Kenedijem, privlačnim sinom iz bogate porodice sa resursima da postane sila iza kulisa u Vašingtonu, pa čak i potencijalni kandidat za nacionalnu funkciju".

U tom periodu u medijima se stvara slika Kušnera kao Trampove "sive eminencije", a pripisuje mi se sve od izbora Majka Pensa kao kandidata za potpredsednika, do povezivanja Trampa sa njegovim budućim savetnikom, kontroverznim bivšim urednikom "Brajtbarta" Stivom Benonom.

"Siva eminencija" iza odluka u Beloj kući

Nakon što je Tramp postao predsednik SAD početkom 2017, Kušner je imenovan na funkcije visokog savetnika predsednika i direktora novoformirane Kancelarije za američke inovacije, a njegova kancelarija se nalazila fizički najbliže Trampovoj.

Kušner je ubrzo postao i Trampov "čovek broj jedan" za Bliski istok, gde je igrao ključnu ulogu i svim američkim diplomatskim inicijativama na tom području: od neuspelog mirovnog sporazuma između Izraela i Palestinaca, do Abrahamskih sporazuma kojima je nekoliko arapskih zemalja uspostavilo diplomatske odnose sa jevrejskom državom.

Ipak, ni njegov angažman na Bliskom istoku nije prošao bez kritika, a najčešće mu se prebacivalo da je isuviše blizak sa pojedinim regionalnim liderima – pre svega premijerom Izraela Benjaminom Netanjahuom i prestolonaslednikom Saudijske Arabije Muhamedom bin Salmanom.

I zaista, za vreme Trampovog mandata odnosi SAD sa te dve zemlje bili su i više nego prisni. To je pre svega slučaj sa Izraelom, s obzirom da je Vašington više puta prekršio međunarodno pravo kako bi ojačao veze sa jevrejskom državom – bilo da je reč o premeštanju ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, ili priznanju izraelskog suvereniteta nad okupiranom Golanskom visoravni.

Kušner se našao na udaru kritika i zbog svojih veza sa Bin Salmanom, s obzirom da je kompanija "Afiniti partners", koju je Trampov zet osnovao nakon povlačenja iz politike, dobila investiciju u iznosu od oko dve milijarde dolara od saudijskog investicionog fonda.

Upravo bi ta kompanija trebalo da učestvuje u razvoju Kušnerovih projekata na Balkanu, uključujući u Srbiji.