Svet
Ide li Makron Napoleonovim stopama: Šta se krije iza najava o slanju francuskih trupa u Ukrajinu?
Francuska je poslednjih nedelja (neočekivano) postala najvatreniji zastupnik Ukrajine na Zapadu, a Makron je od mirotvorca postao najveći evropski jastreb
Bura koju je pokrenuo francuski predsednik Emanuel Makron kada je pre nešto manje od mesec dana izjavio da se slanje NATO trupa u Ukrajinu "ne može isključiti" i dalje se ne stišava, a Francuzi su (pomalo neočekivano) postali najglasniji zagovornici još otvorenije podrške Ukrajini.
Iako je neposredno pre početka Specijalne vojne operacije u februaru 2022. godine francuski predsednik bio jedan od retkih lidera koji su pozivali na dijalog sa Rusijom, pa čak i na održavanje samita predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Džozefa Bajdena, francuska politika prema Rusiji i Ukrajini danas izgleda potpuno drugačije, a Makron je postao vodeći evropski jastreb.
To potvrđuje i izjava direktora ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergeja Nariškina da francuska priprema kontingent trupa za Ukrajinu, koji će u početku imati 2.000 vojnika.
"Namera francuskog predsednika Emanuela Makrona da pošalje francusku vojsku u Ukrajinu uznemirila je Evropu. U međuvremenu, prema informacijama dobijenim od ruske Spoljne obaveštajne službe, u samoj Francuskoj priča o direktnom učešću u sukobu u Ukrajini dobila je intrigantan razvoj", navodi se u saopštenju SVR-a.
Nariškin je dodao i da bi te trupe bile legitimna meta za rusku vojsku, kao i da je veći broj francuskih državljana već izgubio život na frontu, boreći se za ukrajinsku stranu.
Francuski zvaničnici su odbacili su Nariškinove tvrdnje, nazivajući ih "provokacijom".
Francuska se priprema za rat?
Iako je većina evropskih lidera odbacila Makronov predlog i distancirala se od francuskog predsednika, u Parizu očigledno nisu spremni da odustanu od svoje ideje.
Samo dan pre Nariškinove izjave, francuski TV kanal LCI emitovao je prilog u kom sagovornici debatovali o tome gde bi u Ukrajini francuske trupe mogle da budu raspoređene - duž Dnjepra ili granice sa Belorusijom.
"Ovo neće biti provokacija. Ovo će nam omogućiti da nateramo Rusiju na pregovore, pristupajući sa pozicije ravnopravnosti, govoreći: 'Mi smo nuklearna sila, naši vojnici mogu biti razmešteni veoma brzo, a posebno da zaštite Kijev'", rekao je francuski pukovnik Vensan Arbaretje.
Kako je dodao, prednost Francuske u odnosu na Nemačku jeste to što predsednik ima ovlašćenje da naredi razmeštanje vojske bez odobrenja parlamenta, dok bi nemački kancelar morao da traži saglasnost Bundestaga.
Pažnju je privukla i izjava načelnika generalštaba francuske vojske general Pjera Šila, koji je rekao da je Francuska je spremna da se suoči sa svakim scenarijom na međunarodnom planu, uključujući i za "najteže angažmane", kako bi se zaštitila.
Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije smatra da postoji nekoliko razloga za oštru retoriku koja dolazi iz Jelisejske palate.
"Mislim da je Makron zaoštrio retoriku zato što se približavaju evropski izbori, a ako je nešto kod njega konstanto, to je opredeljenost izgradnje EU kao celine u kojoj bi on bio neformalni vođa. Verujem i da bi je ovim radikalnim nastupom želeo da istisne nemački faktor, s obzirom da su njegova neslaganja sa Olafom Šolcom sada već poprilično javna stvar", navodi on.
Izjave francuskih zvaničnika bacanje peska u oči
Penzionisani potpukovnik Kontraobaveštajne službe Ljuban Karan smatra da su izjave predsednika Makrona i drugih francuskih zvaničnika iznuđene, zato što nemaju drugi način da pomognu Ukrajini.
"Evropskim državama je ostavljeno da reše Ukrajinu, ali oni to ne mogu, pošto ona više nema vojnika i oružja. Evropljani ovim izjavama pokušavaju da i dalje zamajavaju ukrajinski narod da im pomoć stiže", naglašava on.
Karan izjave tumači kao nevešte pretnje, varke i bacanje prašine u oči, u pokušaju da se Rusija natera na pregovore i prihvatanje ustupaka.
Kada je reč o francuskim kapacitetima, Karan navodi da oni imaju svoju Legiju stranaca koja je namenjena upravo za ovakve poslove, i koja ima oko 7.000 pripadnika.
"Oni sada nisu ni uposleni, jer se povukli iz Afrike. Afrika je važna, zato što Francuska tamo gubi svoju poziciju i za to optužuje Rusiju", ističe sagovornik RT Balkan.
I Dušan Gujaničić smatra da je Afrika, u kojoj je Rusija postigla nekoliko značajnih geopolitičkih pobeda na račun Francuske, jedan od razloga za zaoštravanje odnosa Pariza i Moskve.
NATO snage već prisutne u Ukrajini
Da je ograničeni broj pripadnika oružanih snaga zemalja NATO-a već je prisutan u Ukrajini potvrdilo je više zapadnih zvaničnika.
Nemački kancelar Olaf Šolc je krajem februara priznao da se britanski i francuski specijalci već nalaze u Ukrajini, tvrdeći da bi to morao da bude slučaj i sa nemačkim osobljem ukoliko bi Berlin isporučio rakete "taurus".
Nekoliko dana kasnije to je potvrdio i šef poljske diplomatije Radoslav Sikorski, koji je indirektno kritikovao Šolca rekavši: "NATO vojnici su već prisutni u Ukrajini. Želeo bih da se zahvalim ambasadorima tih zemalja koji su preuzeli rizik. Ove zemlje znaju ko su, ali ne mogu da ih otkrijem. Za razliku od drugih političara, neću ih nabrajati."
Češki predsednik Petr Pavel, penzionisani general i bivši predsednik vojnog komiteta NATO-a, podsetio je 10. marta da su vojnici Alijanse prisutni u Ukrajini više od decenije, ne u borbenim jedinicama, već kao instruktori za ukrajinske trupe.
Reč je, dakle, o ograničenom broju trupa koje uglavnom deluju daleko iza linija fronta - sa izuzetkom plaćenika ("dobrovoljaca"), koji se bore u okviru ukrajinske vojske ali čije veze sa vladama zemalja iz kojih dolaze je teško potvrditi.
Pitanje je da li bi zemlje poput Francuske uopšte i imale kapaciteta da se aktivnije angažuju u Ukrajini, s obzirom na nezavidno stanje njihovih oružanih snaga.
"Prema svedočenju mnogih oficira i stručnjaka, francuska vojska je u stanju koje je nezadovoljavajuće. Ona ima oko 200 tenkova spremnih za rat. Pariz ne bi mogao da izdrži duži sukob većeg intenziteta", ističe Gujaničić.
Ljuban Karan smatra da će, ukoliko se dodatne NATO trupe nađu u Ukrajini, one biti raspoređene iza linija fronta ili prema granicama Rusije na kojima se ne vodi rat.
"Sve je to više psihološka nego borbena aktivnost", zaključuje on.
