Ratno profiterstvo na delu: Kako američki vojno-industrijski kompleks veštački podiže cene naoružanja

Senator Berni Sanders nedavno je u Senatu optužio američki vojno-industrijski kompleks, odnosno velike proizvođače oružja, da neprekidno veštački podižu cene naoružanja, posebno onog koje se isporučuje Ukrajini.

Na primer, cena raketa "stinger" 1991. godine iznosila je 25.000 dolara. Tokom 2020, popela se na 119.320 dolara, ali je tokom 2023. dosegla neverovatnih 400.000 dolara, što znači povećanje od ukupno 16 puta.

Sledeći primer su prenosive protivtenkovske rakete "džavelin", čija je cena 2002. godine iznosila "skromnih" 126.000 dolara za lanser i 78.000 dolara za jednu raketu. Godine 2021, cena lansera je porasla na 249.700 dolara, a raketa na 216.717 dolara. To je povećanje od 1,9, odnosno 2,8 puta.

Cena haubica M777 je 2008. iznosila tačno dva miliona dolara, da bi 2017. porasla na 3,73 miliona dolara. Njena najnovija cena u 2023. je premašila četiri miliona dolara, što znači da je poskupila za oko 200 odsto.

Bajden potpisao budžet za odbranu od 886 milijardi dolara

Cena raketnih sistema M142 HIMARS bila je 2014. godine 3,5 miliona dolara, 2022. godine 4,3 miliona dolara za domaće tržište, odnosno 19 do 36,6 mioliona za američke satelite iz NATO-a. Ukoliko ne računamo prodaju u inostranstvu, povećanje je iznosilo 23 odsto.

Cena dronova "svičblejd" je 2018. bila 45.000 dolara, da bi 2022. iznosila 56.063 dolara, plus još 30.000 dolara takozvanih vezanih troškova, što je povećanje od ukupno 24,5 odsto.

Borbena vozila "bredli" koštala su 1993. "samo" 1,11 miliona dolara. Tokom 2016. cena im je porasla na 1,84 miliona dolara, dosežući u 2022. godini 3,3 do 4,35 miliona dolara. Cena razvikanih "bredlija" porasla je između 300 i 400 odsto.

Popularni tenkovi "ambrams", od kojih su pojedini analitičari na Zapadu očekivali da će dovesti do preokreta na ratištu u Ukrajini, koštali su 4,3 miliona dolara, da bi im 2023. cena skočila na 10,66 miliona dolara. To znači da su poskupeli 250 odsto.

Pentagon pred kolapsom? Konflikt u Ukrajini i rast Kine ogolili probleme američke vojne industrije

Cena vozila "oskoš" M-ATV, otpornih na mine (MRAP), 2017. bila je 385.000 dolara, ali je 2023. dosegla 470.000 dolara, što iznosi 25 odsto.

Konačno, cena raketnih sistema MIM-104 "patriot" 2003. iznosila je 225 miliona dolara, plus dva miliona dolara po raketi. Godine 2022. cena im je skočila na jednu milijardu dolara, plus 4,1 milion dolara po raketi. Povećanje iznosi preko 400 odsto za lanser i više od 200 odsto za rakete.

Ratno profiterstvo američke vojne industrije

Kako je tim povodom konstatovao analitičar Vilijam Hartung na sajtu "Risponsibl stejtkraft", vreme kada budžet Pentagona stalno raste, a predsednik Džozef Bajden naziva američku industriju naoružanja «arsenalom demokratije», idealno je za američke proizvođače oružja.

To je, dodao je Hartung, "upravo idealno vreme za proizvođače oružja da se upuštaju u prevare i zloupotrebe, ili, drugačije rečeno, u ratno profiterstvo."

U međuvremenu, Pentagon i lobisti vojne industrije u Kongresu neprestano diskutuju o načinu kako da se osigura što brže i što lakše prebacivanje novca proizvođačima, bez obzira na kvalitet proizvedenog naoružanja.

Usled toga, šestorica članova američkog Senata, na čelu sa Bernijem Sandersom, pozvali su ovo telo da ponovo uspostavi "Trumanov komitet". Reč je o telu iz doba Drugog svetskog rata, čiji je zvanični naziv bio Specijalni komitet za istraživanje programa nacionalne odbrane. Ovaj komitet je bio zadužen da otkriva i sprečava ratno profiterstvo.

Kako profitirati od sopstvenih grešaka

Kako primećuje Hartung, u SAD ima mnogo toga da se istraži. Na primer, zašto kompanije "Lokid Martin" i "Rajteon" troše milijarde dolara na otkup akcija, čiji je cilj da povećaju vrednost njihovih deonica, umesto da ulažu taj novac u razvoj novih vojnih kapaciteta.

Postoji obrazac neograničenog podizanja cena komponenti koje se prodaju Pentagonu, tvrdi Hartung. Osim toga, proizvođači kontrolišu softver koji je potrebni za popravku opreme koju prodaju američkoj (i bilo kojoj drugoj) vojsci.

"Velika petorka" američke vojne industrije, koju čine firme "Lokid Martin", "Boing", "Rajteon" (sada RTKS), "Dženeral dajnamiks" i "Nortrop Gruman", daje im mogućnost da diktiraju cene programa naoružanja iz jednostavnog razloga što Pentagon nema gde da ih kupi.

Najveći "posao" je onaj koji je sa Pentagonom ugovorio "Lokid Martin" za avion F-35, koji bi tokom narednih decenija trebalo da postane glavni avion u vazduhoplovstvu i mornarici.

Skupi, a ne rade: Svega 15 do 30 odsto aviona F-35 sposobno za borbena dejstva

Iako je to najskuplji avion u istoriji Pentagona, on možda nikad neće biti spreman za borbena dejstva. Počev od 2021, Pentagon je utvrdio da avion ima preko 800 manjkavosti, koje tek treba da budu otklonjene. Reč je o problemima sa softverom, sistemima održavanja, snabdevanjem motora gorivom i stalnim prekoračivanjem troškova za ključne komponente.

Drugim rečima, sve dok se pronađu drugačija rešenja, kako zaključuje Hartung, "`Lokid Martin` će nastaviti da ubire milijarde dolara i da profitira od ispravljanja sopstvenih grešaka."