Svet
Vojna histerija na Zapadu: Zašto se militarizuje Evropska unija
EU već uveliko debatuje o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka
Šef poljskog Biroa za nacionalnu bezbednost Jacek Severa predložio je pokretanje javne rasprave o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka, dok su ranije slične predloge iznosili letonski predsednik Edgar Rinkevič i nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.
Pistorijus je tako priznao da će se ponovno uvođenje vojne obaveze suočiti sa značajnim ustavnim i strukturalnim izazovima, ali je naglasio da će "debata o tome dobiti zamah".
Nemci, kaže, moraju da budu spremni na promenu mentaliteta – jer dani dividendi mira i niskih izdataka za odbranu su prošli.
Slični razgovori su u toku u Francuskoj i Britaniji, ali tamošnji zvaničnici još nisu pozvali na ozbiljno razmatranje povratka na univerzalnu vojnu obavezu.
Tako je šef britanskog ministarstva odbrane Grant Šaps u februaru ove godine rekao da London ne planira da stvara regrutnu vojsku i da bkraljevina bi takvoj meri mogla da pribegne samo u slučaju svetskog rata.
Zauzvrat, francuski ministar oružanih snaga Sebastijan Lekorn nazvao je obnavljanje obavezne vojne beskorisnim u sadašnjoj realnosti, i dodao da bi
Francuska bi mogla da pribegne stvaranju dobrovoljačkog sastava.
On je rekao da će vojska eksperimentisati sa kratkim ugovorima od četiri do pet meseci kako bi dobrovoljci stekli uvid u vojnu profesiju i dobili odgovarajuću obuku. Nakon toga, ako bude potrebno, moći će da ostanu u oružanim snagama ili postanu rezervisti.
Prema mišljenju analitičara, rasprave o vraćanju vojne obaveze ukazuju na raspirivanje vojne histerije na Zapadu.
"Ovo, naravno, raspiruje ratnu histeriju - u to nema sumnje. Osim toga, pokušavaju da nas zastraše takvom retorikom – EU je definitivno postavila takav zadatak", kaže glavni istraživač Instituta Evrope Ruske akademije nauka Nikolaj Meževič.
Analitičar smatra da mnoge zemlje u EU još nisu spremne za troškove vezane za uvođenje vojnog roka.
U EU su mnogi spremni da služe po ugovoru i dobiju dobar novac. Ali regrutaciju u Evropskoj uniji danas ne doživljavaju pozitivno. Osim toga, to je veoma skupo.
"Činjenica je da im niko zaista ne preti, pa im ova regrutna služba nije potrebna. Ali ako žele da naprave ovu grešku, onda ih ne treba zaustaviti. Neka se ekonomski oslabe", navodi ovaj politikolog.
Vodeći istraživač na Ruskom institutu za strateške studije Oleg Nemenski ima nešto drugačije gledište. Prema njegovim rečima, redovno objavljivanje saopštenja o vraćanju vojnog roka priprema društvo da donosi "nepopularne odluke".
"Nije slučajno da sve ovo dospe u štampu – to je priprema javnog mnjenja. Naravno, malo je verovatno da će evropske vlade pristati na ovo u bliskoj budućnosti. Ali važno je da EU ne isključuje takvu perspektivu. Značajan deo političke zajednice Evropske unije smatra da je neophodno da se pripremi za rat velikih razmera sa Rusijom i, u vezi sa tim, razmatra program ubrzane militarizacije. Ovo se odnosi na mnoge aspekte života, uključujući vojnu službu", rekao je specijalista u komentaru za RT.
Nemenski je takođe naglasio da je u Poljskoj i baltičkim zemljama javno mnjenje već pripremljeno za takvu militarizaciju.
"Društvo u ovim zemljama, u poređenju sa ostatkom EU, najspremnije je za takve odluke, jer se tamo dugo održava antiruska histerija. Strahovi od skorog napada ruske vojske tamo su bili rasprostranjeni čak i devedesetih godina prošlog veka, tako da bi stanovništvo bilo naklonjeno odlukama kao što je uvođenje obaveznog služenja. Iako bi nastavak masovne mobilizacije podrazumevao i odliv stanovništva iz ovih država", zaključio je stručnjak.
