Divlji zapad u biolaboratorijama u SAD: Rade uz blagoslov vlade, ali bez kontrole

Sve su češći naslovi u medijima da SAD prave biološke laboratorije u Ukrajini, kao i da ova vrsta nekontrolisanog tajnog eksperimentisanja donosi ogromne rizike. Mnogima bi ovo zvučalo kao teorija zavere, da ne postoje dokazi o stotinama incidenata u biolaboratorijama širom Amerike, zabeleženih u vladinim izveštajima.

"Ako takav zločinački nemar vlada u biolaboratorijama u Americi, zamislite koliko američke naučnike nije briga kako su zaštićeni sojevi u drugim zemljama", rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.  

Igor Kirilov, načelnik jedinica za radijaciju, hemijsku i biološku odbranu Oružanih snaga Rusije izjavio je da Amerika premešta biološke laboratorije u treće zemlje zbog visokog rizika od nesreća u njima, prenele su "RIA Novosti".

"Visoki rizik od vanrednih situacija u američkim biološkim laboratorijama jedan je od razloga za njihovo povlačenje iz nacionalne nadležnosti i prelazak na teritoriju trećih zemalja, uključujući Ukrajinu i druge države. To objašnjava pogoršanje epidemijske situacije na tim mestima, pojavu bolesti neuobičajenih za ove krajeve i njihove nosioce", rekao je Kirilov.

"Divlji zapad" u američkim biolaboratorijama

SAD imaju mnoštvo propisa i smernica koje se odnose na biološku bezbednost u laboratorijima, ali obuka o bezbednosti može veoma da se razlikuje od institucije do institucije.

"Eksperimenti koji uključuju određene patogene i neka istraživanja koja finansira američka vlada podležu nadzoru, ali kritičari kažu da su druge oblasti poput Divljeg zapada", piše istraživački portal "Intersept". Zabrinjavajuće je da samo one biolaboratorije koje rade sa najopasnijim patogenima moraju da se registruju kod vlade SAD, što znači da je biološka bezbednost eksperimenata koje sprovode privatne kompanije ili fondacije vrlo upitna. 

Direktor "Grifon sajentifika", kompanije za biološku bezbednost koja je savetovala Nacionalni institut za zdravlje (NIH) objasnio je to sledećim rečima: 

"Jedan milijarder mogao bi, sa sopstvenim novcem, da radi šta god poželi sa bilo kojim patogenom. Mogao bi da uzme virus malih boginja i pokuša namerno da ga učini otpornijim na vakcinu i patogenijim, i to u svojoj garaži. Ako je u njihovim umovima to legitiman istraživački cilj, niko ne može da ih zaustavi."

Neki odgovori zavise, naravno, od političke volje. "Pitanje regulacije biološke bezbednosti su u Kongresu pokrenuli skoro isključivo republikanci, ista stranka koja je pomogla u širenju mreže biolaboratorija u SAD posle 11. septembra. U to vreme, mnoge demokrate su takođe podržale ovaj potez", navodi se u izveštaju portala.  

"Nema standarda"

SAD imaju najozbiljnije biomedicinsko finansiranje na svetu, a kontroverzna otkrića u nauci često dolaze iz američkih laboratorija. Ipak, njima nedostaje centralizovan nadzor laboratorija, na primer ono što radi Kanadski centar za biosigurnost koji nadgleda sva istraživanja patogena, postavlja standarde i režime obuke za laboratorije i sprovodi ih. 

Kada je reč o američkim propisima, "postoje neke značajne rupe", smatra Filipa Lencos, stručnjak za biobezbednost i biološke pretnje na Kraljevskom koledžu u Londonu. Protokoli o biološkoj bezbednosti "nisu definisani zakonom, već su vezani za finansiranje".

Neka regulatorna pravila odnose se samo na specifične toksine i određene vrste eksperimenata, a izostavljaju mnogo toga kada su u pitanju istraživanja sintetičke DNK. Druge smernice važe za istraživanja koje finansira NIH, najveći svetski biomedicinski finansijer, ali ostali rade sa patogenima ili finansiraju takva istraživanja, sa različitim stepenom nadzora: Agencija za napredna istraživanja u oblasti odbrane, Agencija SAD za međunarodni razvoj, Fondacija Bila i Melinde Gejts i privatne kompanije.

"Ne postoji niko ko će da vam kaže o čemu bi trebalo da razmislite, ako želite da finansirate istraživanje", kažu stručnjaci.

A ima razloga za brigu. Veruje se da su naučnici slučajno doveli do izbijanja gripa H1N1 1977. godine u Sovjetskom Savezu i Kini, bilo nesrećom u laboratoriji ili kroz promašeno ispitivanje žive vakcine. Sumnja se da je prvi SARS virus četiri puta pobegao iz laboratorija u Kini, Tajvanu i Singapuru 2003. i 2004. godine. Godine 2007. otpadna voda koja je sadržala živi virus iscurila je iz cevi u blizini biolaboratorije u Sariju u Ujedinjenom Kraljevstvu, što je dovelo do obolevanja životinja u tom području od slinavke i šapa.

Nesreće se redovno dešavaju čak i u najboljim svetskim laboratorijama. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti naredili su 2019. godine Institutu za medicinska istraživanja zaraznih bolesti američke vojske da privremeno obustavi rad u laboratoriji u Fort Detriku u Merilendu, nakon što su tamo identifikovali probleme biološke bezbednosti. 

"Intersept" podseća da neki incidenti u biolaboratorijama nisu bili blagovremeno prijavljeni: negde se kasnilo nekoliko dana, a u drugim slučajevima se ćutalo mesecima, pa čak i godinama.

Uz "blagoslov" vlade, ali bez kontrole

Zagovornici biološke bezbednosti najviše brinu o nesrećama sa "potencijalnim pandemijskim patogenima": bakterijama, virusima i drugim mikroorganizmima koji bi, bilo rukovanjem ili modifikacijom, mogli da izazovu još jednu pandemiju. A neki patogeni možda ne predstavljaju značajnu pretnju u Americi, ali bi mogli da opustoše stanovništvo u drugim delovima sveta.

I dok se kreatori politika bore da spreče buduće pandemije, nedostaci postojećeg sistema dolaze u prvi plan. Primera radi, one koji nadziru rad Nacionalnog instituta za zdravlje postavlja rukovodstvo Instituta, što znači da je verovatnoća da se nešto promeni veoma mala. 

I "Bostonski eksperiment" je pokazao da Americi nedostaje vladina kontrola nad istraživanjima u oblasti genetskog inženjeringa i sintetičke biologije, izjavio je Kirilov. U ovom eksperimentu napravljena je hibridna verzija virusa korona, koja spaja omikron i vuhan soj, a koja je ubila 80 odsto zaraženih laboratorijskih životinja.

"Uprkos visokim biološkim rizicima, istraživanje je sprovedeno sredstvima američke vlade, ali bez odgovarajućeg odobrenja nacionalne službe za biološku bezbednost i biobezbednost", rekao je on.

Osim toga, pitanje kako sprečiti buduće pandemije povezano je sa još uvek nerešenim pitanjem kako je sadašnja pandemija počela, ističe "Intersept". 

Zagovornici veće biološke bezbednosti tvrde da je, bez obzira na to šta je izazvalo izbijanje kovida 19 u Kini 2019. godine, činjenica da bi nesreća u laboratoriji mogla da izazove pandemiju dovoljan razlog za bolji nadzor.

Ipak, mnogi virolozi ocenjuju da je veća regulacija bespotrebna, jer je, po njihovom mišljenju, "korist od istraživanja veća od rizika".