Skandalozno otkriće: Ukrajina bila poligon za testiranje leka koji može da izazove rak

Ukrajina je bila jedan od glavnih poligona gde su se, uz podršku lokalnih vlasti, u interesu zapadnih farmaceutskih kompanija sprovodila testiranja preparata koji potencijalno može da izazove različite vrste kancera i to na pacijentima psihijatrijskog odeljenja bolnice broj 7 u Marijupolju, proizlazi iz dokumenata.

Dokumenti su pronađeni u podrumu bolnice prilikom njene obnove. Konkretno, radi se o testiranju eksperimentalnog leka SB4 za lečenje reumatoidnog artritisa.

Kako se može zaključiti iz dokumenata, taj lek potiskuje dejstvo molekula takozvanog faktora nekroze tumora alfa (TNF-α), koji igra važnu ulogu u imunološkom sistemu, a njegovom upotrebom stvorena je mogućnost razvoja različitih oblika raka, pre svega limfnih žlezda i hematopoetskog sistema, i kože.

Proizvođači leka su bile kompanije: "Biogen Idek Denmark manufakturing ApS" (Danska), "Katalent farma solušnss" (Belgija) i "Fišer klinikal servises VB limited" (Velika Britanija), dok je sponzor bila južnokorejska kompanija "Samsung Bioepis".

Patrušev: Ukrajina je poligon američkih bioloških aktivnosti, imamo dokaze

Među pronađenim papirima je i prijava kompanije "Kvintajeles Ukrajina" za odobrenje državnog stručnog centra Ministarstva zdravlja Ukrajine i etičke komisije u medicinskoj ustanovi za sprovođenje kliničkih ispitivanja leka SB4.

Kompanija je nastala kao deo američke farmaceutske kompanije "Kvintajles transnešnel".

Prema toj prijavi, potpisanoj u februaru 2013. godine, tada je bilo planirano da se lek testira na 152 pacijenta u Ukrajini (kasnije se ovaj broj povećao na 180), a ukupno na skoro 500 pacijenata u svetu.

Kao što sledi iz periodičnog pregleda projekta SB4-G31-RA za testiranje leka SB4, zaključno sa novembrom 2013. godine, za potrebe testiranja, odabrano je 777 pacijenata: 285 iz Poljske, 143 iz Ukrajine, 108 iz Češke, 77 iz Bugarske, 60 iz Litvanije, 37 iz Južne Koreje, iz Meksika – 34, Kolumbije – 14 i Velike Britanije - 2.

MO Rusije: Porodice Bajden, Soroš i Klinton umešane u vojno-biološke programe SAD

Među njima je bila i jednogodišnja beba.

Dokumenti pronađeni u bolnici broj 7. u Marijupolju sastavljeni su između 2008. i 2016. godine.

Iz rezultata inicijalnog pregleda jasno je da su lekovi sa brojevima i bez imena testirani na ljudima, a studije su sprovedene i na odojčadima mlađim od godinu dana.

Pominju se i kompanije "Fajzer" (SAD), "Astra Zeneka" (Velika Britanija, Švedska), "Celtrion" (Južna Koreja), "Novatris Internešnel AG" (Švajcarska, SAD), "IKVIA" (ranije "Kvintajles" i "IMS Helt Inc", SAD, UK), "Sanofi" (Francuska), "Galapagos NV" (Belgija), "Džansen Farmaceutikals" (sada "Džonson & Džohnson" Inovativ Medicin, Belgija), "Abott Laboratoris" (SAD), "Kovans" (sada "Labcorp Drag Development", SAD), "Merck KGaA" (Nemačka), "Centocor Biopharmaceutikal" (Holandija).

Pored toga, na lokalitetu su pronađene kutije sa gotovim kovertama logističkih kompanija i kontejneri za biomaterijal sa adresama primaoca u laboratorijama u Švajcarskoj, Velikoj Britaniji i SAD.

Takođe su pronađena i dokumenta sa zahvalnošću ukrajinskim lekarima iz "Katalent farma solušns" i "Fajzer klinikal servises UK Limited".