Svet
Izbori za Evropski parlament - nova pretnja za Ukrajinu
Uspon desničarskih partija širom Evrope ne daje Kijevu puno razloga za optimizam
Ukrajina se ovog leta suočava sa novom egzistencijalnom pretnjom – ne iz Rusije, već iz Evrope budući da se očekuje da mali, ali značajan i veoma glasan, blok partija tvrde desnice ostvari uspeh na izborima za Evropski parlament u junu.
Rekordne rezultate ove partije beleže u Portugalu i Holandiji, a u vladi su već u državama kao što su Mađarska, Finska i Italija.
Prema pisanju "Dejli telegrafa", desničari su spremni da pobede na predstojećim nacionalnim izborima u Austriji i Belgiji, pa i na evropskim izborima u Francuskoj i Poljskoj.
Za Kijev je problem to što mnoge od ovih partija smatraju da Evropa više ne bi trebalo da isporučuje oružje i pomoć Ukrajini, dok se neke od njih zalažu i da Evropa ukine sankcije Rusiji i natera Ukrajinu na mirovne pregovore.
Stranke kao što su Alternativa za Nemačku (AfD), mađarski Fides i Slobodarska partija Austrije imaju malo geopolitičkog uticaja, ali zajednički bi mogle da stave veto na spoljnopolitičke odluke EU. Stručnjaci čak sugerišu da bi one mogle da formiraju i treći po veličini blok partija u Parlamentu.
Ukrajinci imaju više razloga da budu "stvarno, stvarno zabrinuti", kaže za "Telegraf" Kira Rudik, poslanik i lider ukrajinske liberalne opozicione stranke Holos, koja sugeriše kako je Moskva vrbovala ove partije kako bi potkopale narativ ujedinjene evropske podrške Kijevu.
Još jedna pretnja Ukrajini i njenim vojnim naporima je moguća pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD.
Republikanac je prethodno zapretio da će, ako se vrati u Belu kuću u novembru, zaustaviti ono što on naziva "beskrajnim protokom američkog novca" u Ukrajinu.
S njim je saglasan i jedan od vodećih evropskih desničarskih političara Viktor Orban. Mađarski premijer bio je jedan od retkih u Evropi koji je čestitao Vladimiru Putinu pobedu na predsedničkim izborima i za njega se često govori da ima proruske stavove. On sada inspiriše i druge evropske lidere da zauzmu sličan stav.
No, lider Austrijske Slobodarske partije Herbert Kikl naziva Mađarsku svojim "uzorom".
Ako postane kancelar na izborima ove jeseni, obećao je da će staviti veto na finansiranje Ukrajine, kao i na bilo kakve poteze u pravcu članstva Kijeva u EU, kao i da će stopirati "štetne" sankcije Rusiji.
Kikl je vodeći u istraživanjima javnog mnjenja od 2022. godine. Njegovoj partiji se predviđa i pobeda na evropskim izborima.
I proruski vladajući tabor u Slovačkoj dobio je podršku tokom vikenda, gde je premijer Robert Fico doveo u pitanje suverenitet Ukrajine i pozvao na mir sa Putinom. Drugi krug tamošnjih izbora biće održan početkom aprila.
Liderka francuskog nacionalnog mitinga Marin Le Pen i predsednik Holandske Partije slobode Gert Vilders zvanično su se distancirali od Putina nakon početka ruske specijalne operacije u Ukrajini 2022. godine, ali mnogi veruju da su njihove stare simpatije prema Rusiji i dalje ostale, posebno imajući u vidu njihove pozive da se prekine pomoć Ukrajini.
Ankete predviđaju da će evroskeptične stranke pobediti na izborima za Evropski parlament u devet država članica EU : Austriji, Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Mađarskoj, Italiji, Holandiji, Poljskoj i Slovačkoj.
Očekuje se da će oni osvojiti drugo ili treće mesto u još devet zemalja: Bugarskoj, Estoniji, Finskoj, Nemačkoj, Letoniji, Portugalu, Rumuniji, Španiji i Švedskoj.
