Svet
Kokain preti evropskim demokratijama
Kokain ne šteti samo zdravlju, već podstiče nasilje i korupciju, piše francuski list "Poen"
Glavna destinacija za južnoamerički kokain više nisu Sjedinjene Američke Države, jer se Amerika sve više okreće opijatima, a prodavci nove kupce nalaze u Evropi. Na glavne evropske luke Antverpen, Roterdam, Hamburg, Avr "sručila se lavina belog praha", piše francuski "Poen".
Već nekoliko godina isporuke kokaina u Evropu postaju sve značajnije, tvrdi i Sjoerd Top, Direktor Operativnog centra za analizu pomorskih obaveštajnih službi za narkotike, koji uključuje šest zemalja EU (Irska, Holandija, Španija, Italija, Portugalija, Francuska) i Ujedinjeno Kraljevstvo. On ističe da upotreba ovog narkotika raste svuda, uključujući i istočnu Evropu.
"Cena grama kokaina je stabilna u evropskim zemljama dok se broj zaplena naglo povećava, što je dokaz da droge na tržištu uvek ima više. Evropski centar za praćenje droga i zavisnosti od droga, koji testira otpadne vode iz raznih evropskih zemalja, takođe napominje da su brojke u porastu, i to ne samo u Belgiji i Holandiji, koje su prve na (neslavnoj) rang listi", ističe Top.
Prema njegovim rečima, kokain nije štetan samo za javno zdravlje, već utiče i na porast nasilja i korupcije.
"Sve je više korumpiranih predstavnika vlasti i pravosuđa u zapadnoj Evropi. Kokain stvara toliko novca da predstavlja pretnju evropskim demokratijama", ocenjuje Top i dodaje da u Evropi mnogi veruju da nije problem da se uzme kokain.
"Oni nisu svesni da konzumiranje kokaina promoviše nasilje, ubistva, pranje novca i degradaciju životne sredine. Da li mladi Evropljani, tako osetljivi na pitanje klimatskih promena, znaju da gram kokaina sadrži desetine hemikalija i da uzgoj koke monopolizuje tlo pojedinih regiona Južne Amerike?", pita se on.
Najveći deo kokaina stiže brodovima direktno iz Južne Amerike, ali je u protekle tri ili četiri godine mnogo tereta prošlo kroz Gvinejski zaliv pre nego što je stiglo do evropske obale. Glavni razlog su pooštrene kontrole i saradnja obaveštajnih službi u Evropi, što, kako kaže sagovornik "Poena", nije slučaj sa zemljama koje se graniče sa Gvinejskim zalivom.
Prema nekim procenama, samo deset odsto proizvedenog kokaina bude presretnuto, ali Top tvrdi da niko ne zna tačne brojke.
"Ne znamo koliko se kokaina proizvede godišnje. Sve što znamo je da se zaplene povećavaju, a tako i proizvodnja", zaključuje on.
