Svet
Zapad pucao sebi u noge: Izolacija Rusije je mit, sankcije protiv Moskve nanele štetu samo Evropi
Sankcije koje je Zapad uveo Moskvi samo su doprinele jačanju veza sa Kinom i učinile Rusiju "otpornijom" na kaznene mere, upozoravaju stručnjaci
Zapadne sankcije nisu učinile ništa da odvrate Rusiju od nastavka operacije u Ukrajini i nanose više štete Britaniji i Evropi nego Moskvi, upozoravaju ekonomski eksperti Ksenija Kirkam i Alan Kafruni.
Više od dve godine nakon što je američki predsednik Džozef Bajden izjavio da će sankcije "samleti rublju", ruska ekonomija je otpornija i sa rastom BDP-a od 3,6 odsto u 2023. – što je više od svake zemlje G7. Štaviše, jalovi pokušaji Zapada da osakati Kremlj, samo su podstakli Moskvu da izgradi bolje odnose sa drugim međunarodnim partnerima, uključujući Kinu i Iran.
Sada stručnjaci zvone na uzbunu, upozoravajući da će Britanija i njeni evropski partneri postati sve slabiji i sve potčinjeniji SAD ako nastave sa sankcijama.
Dr Ksenija Kirkam, specijalista za ekonomski rat na Kraljevskom koledžu u Londonu rekla je za "Dejli mejl", da je Evropa "pucala sebi u nogu" uvođenjem sankcija i učinila Rusiju jačom, samodovoljnom i sposobnom da "izbegne zapadne mehanizme kontrole".
Alen V. Kafruni, profesor međunarodnih poslova na američkom Hamilton koledžu kaže da odluka Evrope da prekine uvoz ruske nafte i gasa nije učinila ništa osim da što je nanela štetu evropskim ekonomijama i napunila džepove američkim korporacijama, dok je Rusija nastavila neometano da izvozi svoju robu na istok.
Pokušaji sakaćenja ruske ekonomije i oštre mere protiv državnih subjekata i pojedinaca samo su osnažili rešenost Moskve da potkopa dominaciju Zapada na globalnim političkim i ekonomskim forumima. "Izolacija Rusije je mit", rekla je Kirkam.
Moskva formira jake saveze sa svojim partnerima iz BRIKS-a i nekim drugim državama na Bliskom istoku, Africi i Latinskoj Americi, sa ciljem stvaranja novog globalnog balansa snaga. Ono čemu smo sada svedoci je da je Rusija razvila alternativne trgovinske puteve, sisteme plaćanja i bescarinske zone koje zaobilaze sankcije i izbegavaju zapadne mehanizme kontrole, dodala je.
"Najalarmantniji faktor za Zapad je to što će, na duge staze, njegovo preveliko oslanjanje na poštovanje sankcija potkopati same mehanizme kroz koje sankcije efikasno funkcionišu – to jest, hegemoniju dolara i kontrolu nad lancima snabdevanja", objasnila je specijalista za ekonomsko ratovanje.
Iako zagovornici sankcija veruju da trenutna ekonomska nadmoć Rusije neće potrajati, Kirkam sumnja u to i navodi da Moskva već uveliko radi na "nedostacima" koje bi sankcije mogle da pogode.
"U periodu 2022-2024, uz rekordno visoku potrošnju na odbranu (7,5 odsto BDP), bili smo svedoci povećanja vojnih kapaciteta Rusije – zemlja poseduje sve neophodne prirodne resurse, radnu snagu i znanje da odgovori na potrebe Specijalne vojne operacije. Nedostatke u nekim segmentima kao što su elektronika i mašinska industrija uspešno su pokrili ruski partneri koji sada ne samo da popunjavaju rusku nestašicu u nekim ključnim komponentama, već i dele svoju stručnost i znanje kako bi obezbedili buduću samodovoljnost Rusije i domaću proizvodnju", objasnila je ona.
Kafruni je otišao korak dalje, sugerišući da bi sukob i sankcije mogle da budu "čista korist za Moskvu".
"Naravno, militarizacija ekonomije može dovesti do uskih grla na putu, ali ako ništa drugo, ukupni uticaj rata na rusku ekonomiju je generalno pozitivan", rekao je on.
Sa druge strane, objasnio je, Evropa je postigla autogol svojom odlukom da se odrekne uvoza ruskih energenata, boreći se sa porastom cena dok Kina i Indija kupuju moskovsku naftu sa zavidnim popustom.
A porozna priroda sankcija omogućila je Rusiji da zaobiđe ograničenja, pri čemu su treće zemlje jednostavno bile u mogućnosti da otkupe njihove proizvode i prodaju ga dalje.
"Evropske zemlje su u velikoj meri pretrpele 'bumerang efekat sankcija'", rekao je Kafruni. "Cene prirodnog gasa su skočile tokom čitave 2022-2023. godine, što je posebno razorilo nemačku ekonomiju zasnovanu na relativno jeftinom prirodnom gasu. Američki izvoznici LNG (tečnog gasa), koji su mnogo pre rata vršili pritisak i na Trampovu i na Bajdenovu administraciju da odseku Zapadnu Evropu od ruskih energenata, ostvarili su velike koristi od povećanog izvoza u Evropu", rekao je on.
Kao rezultat toga, Britanija i države EU će se još više oslanjati na Ameriku za vojnu zaštitu, uvoz nafte i gasa i pristup tržištu, zaključio je profesor.
Pošto se ne nazire kraj sukoba, a Zapad nije spreman da direktno vojno podrži Kijev, SAD, Britanija i Evropa imaju malo izbora osim da nastave da dodeljuju pakete vredne milijarde dolara Vladimiru Zelenskom i istovremeno pokrivaju rupe i nedostatke u režimu sankcija.
Dr Kirkam je upozorila da sankcije neće uticati na Rusiju ali bi mogle da imaju neželjene posledice po zemlje širom sveta. "Preterano oslanjanje na mehanizme odvraćanja, kao što su trgovinski ratovi i ekonomske sankcije... na kraju dovodi do daljeg prekida vitalnih lanaca snabdevanja, uzrokuje poslovnu neefikasnost i iscrpljivanje resursa".
