Bivši zvaničnik Pentagona: Sprema li se u Moldaviji "plan B" za Ukrajinu?

U Moldaviji se možda sprema "plan B" Zapada za Ukrajinu, piše Stiven Brajen, bivši zamenik pomoćnika ministra odbrane, na svom blogu "Vepons end stratedži".

SAD i najveće evropske sile se sve više interesuju za ovu malu državu, navodi američki analitičar.

Pored tekućih vojnih vežbi "JCET 2024", SAD blisko sarađuje sa prozapadnim režimom i finansira ono što naziva Američko-moldavskim strateškim dijalogom u Kišinjevu, a Vašington je za ekonomsku, vojnu i humanitarnu pomoć Moldaviji izdvojio skoro 320 miliona dolara, napominje Brajen.

Američki analitičar navodi da postoje mediji izveštaji o tome da se Francuska sprema za razmeštanje 1.500 plaćenika iz Legije stranaca u Ukrajinu ili Moldaviju, u maju ili junu.

On takođe podseća da su proruska opozicija i mediji koji su tako označeni zabranjeni u toj maloj zemlji, kao i da ima govora o izmeni moldavskog Ustava kako bi se omogućilo njeno pristupanje NATO-u, a što njen aktuelni status neutralnosti ne dopušta.

U Rumuniji se, sa druge strane, čeka donošenje zakona koji će omogućiti Bukureštu da interveniše van svojih granica, a u fokusu novog zakona su Moldavija i Ukrajina, ističe Brajen.

Konačno, Nemačka, koja se priključila projektu za "osiguravanje bezbednosti" Moldavije pod sponzorstvom EU, pomaže lokalnoj policiji da ojača granice sa Ukrajinom.

Kritičari kažu da je fokus policijskog delovanja na sprečavanju Ukrajinaca koji žele da pobegnu od mobilizacije i njihovom izručenju ukrajinskim vlastima, napominje američki analitičar.

Zašto je Moldavija strateški značajna?

Moldavija sâma po sebi nije od strateškog značaja. Međutim, ona bi mogla biti biti polazna tačka za akcije usmerene na Odesu na jugu Ukrajine, a možda i na Krim, smatra Brajen.

"Izgleda da se u Evropi sprema neka vrsta plana B – odnosno, šta učiniti ako ukrajinska vojska izgubi. Evropski stručnjaci i pojedini zvaničnici sve više smatraju da se dani Ukrajine kao nezavisnog entiteta možda odbrojani", piše Brajen.

Taj "plan B", navodi američki analitičar, se zasniva na stvaranju "protivtega" ruskoj pobedi, a koja bi, ocenjuje, podrazumevala proruske vlasti u Kijevu, "tampon zonu", i zapadnu Ukrajinu pod kontrolom Poljske i možda još nekih susednih država.

Šefica Gaguzije: Ako se Moldavija ujedini s Rumunijom, mi ćemo se otcepiti

U tom slučaju, smatra Brajen, Lavov bi ušao u sastav Poljske, a to bi moglo da znači i pokušaj zaštite Odese, ali i ugrožavanje Krima koji je za Moskvu od vitalnog bezbednosnog i istorijskog značaja.

Međutim, postoji nekoliko prepreka za ostvarivanje takvog plana, smatra on. Brajan je u svom tekstu napomenuo da u Pridnjestrovlju postoji kontingent ruskih trupa i veliko skladište municije, dok su vlasti u autonomnoj pokrajini Gagauziji proruski nastrojene, a narod je veran Ruskoj pravoslavnoj crkvi.

"Moldavska politika je veoma nesređena, i ako Rusi zaista pojačaju svoje napore u toj zemlji, budućnost proevropske frakcije mogla bi postati neizvesna. To bi potencijalno isključilo Moldaviju kao polaznu osnovu za EU. Alternativno, EU preko Rumunije i drugih može poslati trupe da osigura proevropski režim koji je sada na vlasti, što bi moglo dovesti do unutrašnjeg i krvavog sukoba", zaključuje Brajen.