Svet
Šanse srpske diplomatije pred Savetom Evrope: I uzdržavanje bolje od pozitivnog glasa za Prištinu
U diplomatskim aktivnostima, ističu se razlozi zbog kojih Srbija smatra da članstvo "Kosova" u Savet Evrope nije prihvatljivo
Iako je zvanični Beograd svestan da Priština unutar Parlamentarne skupštine Saveta Evrope ima matematičku prednost, nastojanja da se argumenti srpske strane još jednom čuju neće posustati do utorka, a ni posle, jer konačnu reč o tome da li se tzv. Kosovu otvaraju vrata najstarije panevropske organizacije daće Komitet ministara čije je zasedanje sredinom maja.
Prethodnih dana srpska diplomatija upregla je sve svoje snage po ovom pitanju, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić jutros je poslao pisma liderima velikih zemalja, između ostalih i nemačkom kancelaru Olafu Šolcu i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu.
Ambasadorka Srbije pri SE Suzana Grubješić još jednom je razgovarala sa svim ambasadorima, liderima poslaničkih klubova, predsedavajućim Političkog komiteta, a svim šefovima delegacija u PSSE predsedavajuća srpskom delegacijom Biljana Pantić Pilja poslala je pisma. U pripremi je i non-pejper koji će Beograd dostaviti na adrese članica SE.
U diplomatskim aktivnostima, ističu se razlozi zbog kojih Srbija smatra da članstvo "Kosova" u SE nije prihvatljivo. Pantić Pilja je u poslatim pismima šefove parlamentarnih delegacija pozvala da pre 16. aprila još jednom razmisle da li tzv. Kosovo treba da postane član SE, imajući u vidu da nije reč o državi i uzimajući u obzir norme međunarodnog prava i Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244. Akcenat je stavljen na svakodnevno kršenje ljudskih prava na tzv. Kosovu i na to da Priština i dalje nije učinila ništa da bi bila formirana Zajednica srpskih opština, dogovorena još 2013. godine.
Profesor i diplomata u penziji Darko Tanasković kaže za "Kosovo onlajn" da je korisno da Srbija svim članicama Saveta Evrope argumentovano, jasno i nedvosmisleno iznese svoje viđenje situacije nastale "ovim, ko zna kojim po redu, kršenjem međunarodnog prava i grubim, diskriminatornim primenjivanjem dvostrukih standarda ’prijatelja Kosova’ u odnosu na Srbiju".
"Važno je delovati prema podnosiocima i kosponzorima inicijative za prijem ’Kosova’, zatim se pouzdano obavestiti o stavu svake pojedine države, kako bi se pripremili diplomatski nastup i taktika na sednici na kojoj se bude konačno odlučivalo, a neophodno je, naravno, i posvetiti posebnu pažnju državama za koje se procenjuje da bi mogle biti protiv prijema 'Kosova', iako su ga priznale, jer je i uzdržavanje bolje od pozitivnog glasa", navodi Tanasković.
Na pitanje kakvu snagu ima non pejper koji Beograd priprema, Tanasković je opisao latinskom poslovicom "Napisano ostaje" (Scripta manent), i upitao kako to da Srbija ravnopravno sedi u jednoj međunarodnoj organizaciji sa delom svoje teritorije?
"Što se argumenata naše strane tiče, mislim da nije potrebno ponavljati. One koji su priznali jednostrano proglašenu nezavisnost 'Kosova' nije svrsihodno ubeđivati da u međunarodnopravnom smislu ne može biti država, već naglasiti da, i kad bi bilo država, usled skandaloznog i neodgovornog ponašanja privremenih vlasti u Prištini, ne bi ispunjavalo uslove za članstvo. To je onaj aspekt koji je naprasno 'zaboravila' Dora Bakojani", navodi Tanasković.
Istoričar Aleksandar Gudžić kaže za "Kosovo onlajn" da Beograd članicama SE treba da predoči sve probleme sa kojima se Srbi na KiM godinama suočavaju - od neispunjavanja obaveza predviđenih Briselskim sporazumom preko uzurpiranja imovine do ukidanja dinara, čime je dovedena u pitanje egzistencija Srba.
"Tu su i tajne optužnice, montirani procesi koji se vode protiv Srba i niz drugih stvari. Bez rešavanja problema sa kojima se suočavaju Srbi, mislim da Kosovu nije mesto u Savetu Evrope", navodi Gudžić.
Darko Tanasković je citirao reči našeg nobelovca Ive Andrića navodeći da za diplomatiju uvek ima mesta.
