Ministri spoljnih poslova iz Grupe sedam (G7) nastaviće da uvode sankcije Rusiji, uključujući preduzimanje daljih koraka u okviru određivanja gornje granice cene nafte, saopšteno je posle sastanka u Vašingtonu.
"Ostajemo posvećeni sprovođenju finansijskih i ekonomskih sankcija, kao i suprotstavljanju pokušajima izbegavanja ili zaobilaženja naših mera, uključujući akcije protiv subjekata iz trećih zemalja", navodi se u saopštenju objavljenom nakon sastanka prolećne konferencije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke.
G7 dodaje da će nastaviti da razvija mehanizme za sprečavanje isporuke sirovina, tehnologija i opreme Rusiji, a takođe preduzeće dalje korake za smanjenje prihoda Moskve od nafte i gasa, uključujući i mehanizam za ograničavanje cene nafte.
Naftne sankcije zapadnih zemalja protiv Ruske Federacije stupile su na snagu 5. decembra: Evropska unija je prestala da prihvata rusku naftu koja se transportuje morem, a zemlje G7, Australija i EU uvele su ograničenje cene za transport nafte morem od 60 dolara po barelu.
Kao odgovor, ruski predsednik Vladimir Putin je ukazom zabranio od 1. februara isporuku nafte stranim licima ako ugovori direktno ili indirektno predviđaju korišćenje mehanizma za utvrđivanje maksimalne cene.
Ruska Federacija je više puta izjavljivala da će se zemlja izboriti sa pritiscima sankcija koje je Zapad počeo da vrši na Rusiju pre nekoliko godina i nastavlja da raste. Moskva je primetila da Zapadu nedostaje hrabrosti da prizna neuspeh sankcija protiv Ruske Federacije.
U samim zapadnim zemljama više puta se izgovaraju mišljenja da su antiruske sankcije neefikasne. Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je izjavio da je politika obuzdavanja i slabljenja Rusije dugoročna strategija Zapada, a sankcije su zadale ozbiljan udarac celokupnoj globalnoj ekonomiji. Prema njegovim rečima, glavni cilj Zapada je da pogorša živote miliona ljudi.
Ne odustaju ni od ruske zamrznute imovine
Zemlje G7 nameravaju da drže rusku imovinu zamrznutom sve dok od Moskve "ne naplate štetu u ukrajinskom sukobu", rekli su ministri finansija i bankari G7 u saopštenju.
"Potvrđujemo našu odlučnost da dobijemo isplate od Rusije za štetu nanetu Ukrajini, a do tada će ruska imovina ostati zamrznuta pod našom jurisdikcijom", navodi se u saopštenju.
Pored toga, kako se navodi u dokumentu, zemlje G7 pozdravljaju predloge EU da se prihodi od zamrznute ruske imovine usmere "u korist Ukrajine".
Nakon početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, EU i zemlje G7 zamrzle su skoro polovinu ruskih deviznih rezervi u iznosu od oko 300 milijardi evra.
EU razmatra načine da se zamrznuta sredstva Ruske Federacije koriste za finansiranje obnove Ukrajine. Evropska centralna banka upozorila je da bi to dugoročno moglo predstavljati rizik za reputaciju evropske valute i pozvala da se "gleda dalje od ovog izolovanog sukoba" i traži druge načine za finansiranje Kijeva .