Propalestinski protesti na američkim kampusima, sukob studenata u elitnoj francuskoj školi

Kolumbija je otkazala časove jedan-na-jedan, desetine studenata uhapšeno je na Njujorškom univerzitetu i na Jejlu, a kapije Harvarda zatvorene su za javnost dok neki od najprestižnijih američkih univerziteta pokušavaju da smanje tenzije u kampusima zbog izraelskog rata sa Hamasom.

Više od 100 propalestinskih demonstranata koji su kampovali na travnjacima Kolumbije uhapšeno je prošle nedelje, a slični "protestni kampovi" su se pojavili na univerzitetima širom zemlje dok se škole bore oko toga gde da povuku granicu između slobode govora i bezbednosti kampusa, piše AP.

Stotine demonstranata okupilo se na Njujorškom univerzitetu, a posle "zastrašujućih povika i nekoliko antisemitskih incidenata", školska uprava je pozvala policiju koja je pohapsila izgrednike.

"To je zaista nečuven napad od strane univerziteta koji dozvoljava policiji da hapsi studente u našem kampusu", rekao je student prava sa Njujorškog univerziteta Biul Jun.

Rat u Gaz podelio je studente na projevrejski i propalestinski tabor. Propalestinski aktivisti zatražili su od njihovih škola da osude napad Izraela na Gazu i da se odvoje od kompanija koje prodaju oružje Izraelu.

Neki jevrejski studenti, u međuvremenu, kažu da je veliki deo kritika na račun Izraela skrenuo u antisemitizam i učinio da se osećaju nesigurno, i ističu da Hamas još uvek drži taoce otete 7. oktobra.

Svađa se prelila i preko okeana u Francusku gde su se članovi desničarskih studentskih organizacija sukobili sa studentskim aktivistima iz levičarskog pokreta "Nepokorena Francuska" uoči konferencije pokretača pokreta, trostrukog predsedničkog kandidata Žan-Lika Melanšona, na elitnom Pariskom institutu političkih nauka poznatom kao "Sijens po".

Melanšonu je dozvoljeno da održi svoju konferenciju, nakon što su akademski i javni zvaničnici otkazali događaje na drugim univerzitetima i javnim mestima zbog navodnih bezbednosnih zabrinutosti.

Pokret "Nepokorena Francuska", koji je protivljenje ratu u Gazi učinio centralnom temom u svojoj predizbornoj kampanji za Evropu, osudio je ono što je nazvao "cenzurom" i "izuzetno zabrinjavajućim presedanom za našu demokratiju".

Pokret je bio upleten u kontroverze u poslednjih šest meseci nakon što je odbio da Hamas označi kao "terorističku" organizaciju, umesto toga opisujući napad 7. oktobra kao "ratni zločin".

Pariski institut političkih nauka može da se "pohvali" nizom istaknutih učenika, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona. Univerzitet je poznat kao "leglo" francuske političke klase.

Nekoliko desetina članova tamošnjeg studentskog ogranka "Nepokorena Francuska" sukobilo se sa aktivistima UNI, studentskog sindikata koji ima tradicionalno jake veze sa konzervativnom strankom "Republikanci" i "Nemezis kolektivom", desničarskom grupom za koju "Politiko" navodi da je islamofobična.

"'Nepokorena Francuska' i krajnja levica korumpiraju univerzitete", rekao je novinarima predstavnik UNI Iven Le Koz.

Studenti koji se protive Melanšonovom aktivizmu pozvali su univerzitete da se oslobodi "islamo-levice", dok je suparčnički tabor odgovorio antifašističkim i antiizraelskim sloganima.

Melanšona su studenti optužili da je "saučesnik Hamasa" jer je rekao da ljude u Gazi "masakriraju". Sam Melanšon odgovorio je na optužbe za antisemitizam: "Mi savršeno dobro znamo razliku između Jevreja i snajperista izraelskih snaga. Mi ne osuđujemo pojedince prema njihovoj religiji. Nemamo opšteg neprijatelja".