Blinkenovo oplakivanje stradalih u Ruandi 1994. i politički nepodobni genocid

Poruka državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država Entonija Blinkena objavljena na dan sećanja na genocid u Ruandi, razbesnela je preživele i potomke žrtava pokolja koji se dogodio 1994. godine.

Blinken je pola "demokratski", a pola pesnički u svojoj poruci napisao da 7. aprila "oplakujemo više hiljada Tutsija, Hutua, Tvaa i drugih koji su život izgubili tokom 100 dana neizrecivog nasilja".  

Na prigodnoj poruci sećanja, odmah mu se "zahvalila" krovna organizacija koja neguje sećanje na žrtve genocida nad Tutsima u Ruandi, Ibuka, koja je zatražila da je povuče upozoravajući da njome ponovo traumatizuje preživele, preneo je "Nju tajms".

"Duboko smo emotivno povređeni zbog vaše obmanjujuće izjave objavljene na dan kada žalimo gubitak svojih najmilijih koji su brutalno ubijeni u genocidu. Ne navodeći eksplicitno da je genocid bio usmeren protiv Tutsa, vaša izjava zamagljuje primarne žrtve. Iako su i neki Hutui i Tvai takođe stradali, oni nisu bili prvenstveno mete. Genocid je prevashodno imao za cilj istrebljenje stanovništva Tutsija, a ekstremističke Hutu frakcije orkestrirale su ove zločine", podsetili su preživeli i potomci žrtava Blinkena.

Predstavnici organizacija preživelih, takođe, kažu da nemaju nikakve sumnje oko toga da je američki državni sekretar vrlo dobro upoznat sa onim što se desilo u Ruandi i da je sigurno upućen u ishod presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu, gde se sudilo za genocid nad Tutsima. Kao i sa Rezolucijom Ujedinjenih nacija u čijem je nazivu takođe genocid nad Tutsima.

"Prestali su da nas doživljavaju kao ljudska bića": Kako je Evropa izazvala genocid u srcu Afrike

Konačno, 7. april, dan na koji se oglasio Blinken, ustanovljen je odlukom UN kao Dan sećanja na genocid nad Tutsima u Ruandi 1994, podsetili su iz Ibuka.

U pismu, takođe, ova organizacija podseća da je njegova izjava u suprotnosti sa samom definicijom genocida.

Podsećajući na Povelju UN o genocidu iz 1948. koja definiše genocid kao "zločin počinjen s namerom da se uništi, u celini ili delovima, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa", u saopštenju Ibuke se ističe da je " nemoguće da je 1994. genocid izvršen nad Tutsima, Hutuima i Tvaima bez razlike". To bi onda bila ili tri različita genocida ili genocid protiv Ruanđana, obrazlažu u saopštenju.

A i jedno i drugo, zaključuje se iz njihovog saopštenja, istinito je koliko i iskrenost Blinkenovog saučešća. Dakle, činjenično netačno.

Osim diplomatskog skandala da vas porodice žrtava prozovu da ste svojom porukom navodnog saučešća uvredili žrtve i njihove potomke i otvorili im stare rane, Blinkenov "pijetet" pokazao je i štošta drugo.

Koliko Amerikanci mare za rezolucije UN, na primer. Ili presude međunarodnih sudova.   

To što su i Amerikanci glasali za rezoluciju o genocidu nad Tutsima, nije nikakva garancija da će je i poštovati, iako će imati potrebu da se u "prigodnim prilikama" oglase o događajima na koje se ona odnosi. U suprotnosti sa onim što je konstatovano u nazivu rezolucije.  

Takav komotan odnos američkog zvaničnika prema dokumentima UN, ne bi trebalo da nas ohrabri pred glasanje o rezoluciji o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN. Jer po pravilu, presude i osude koje se odnose na srpske zločine poštuju se kao sveto pismo. Ne daj Bože da bi neko od njih pomenuo i 3.500 Srba pobijenih oko Srebrenice.

Iz toga se može zaključiti da rezolucije služe za političku upotrebu, a da je i sam pojam genocida podložan sličnom, pa politički podobni genocidi postoje i tamo gde ih nema, dok politički nepodobnih nema ni tamo gde ih je zaista bilo.

Konačno, ovakvom političkom igrarijom obesmišljen je i sam pojam koji bi trebalo da nedvosmisleno označi jedan od najstrašnijih zločina kojem jedna etnička, verska, nacionalna grupa ljudi može biti izložena.

Jer genocid su počinili i Nemci nad Jevrejima u čitavoj Evropi, i Srbi nad muslimanima u jednom malom mestu u BiH i neki nepoznati počinioci nad Tutsima, Hutuima i Tvaima u Ruandi. 

Logikom zapadnih zvaničnika koji razmišljaju poput Blinkena, genocid može biti sve. Ili ništa.