Svet
Bezbednosni forum u Sankt Peterburgu: Kakva je mogućnost saradnje zemalja koje nisu u NATO
Niz zemalja ima manje-više slične probleme, i kad je u pitanju terorizam, a i kad je u pitanju primena tzv. meke moći pojedinih NATO zemalja, pa je neophodno da budu povezane kako bi pronašle zajednički odgovor, kaže prof. dr Predrag Ćeranić za RT Balkan
Međunarodna bezbednosna konferencija okupila je u Sankt Peterburgu delegacije više od 120 zemalja, među kojima su i predstavnici država članica BRIKS-a, ali i Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS).
Države članice organizacija poput BRIKS-a, koji je prvenstveno okrenut ekonomskoj saradnji, ili ŠOS-a, koji je u svom delovanju usmeren i na pitanja bezbednosti, sve više na sastancima u različitim formatima ističu važnost bezbednosne saradnje.
Razlozi bi mogli biti i u onome što je na otvaranju 12. Međunarodnog sastanka visokih zvaničnika zaduženih za bezbednosna pitanja rekao domaćin, sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev. On je ocenio da su nepredvidivost i potencijal da se razviju sukobi primetno izraženiji u međunarodnim odnosima, dok se međunarodno pravo i njegove institucije dodatno urušavaju.
U pitanju bezbednosne saradnje, na ovom sastanku sa najvišeg mesta čuo se i zvanični stav Rusije.
"Moskva je spremna da sarađuje na jačanju globalne i regionalne bezbednosti sa svima zainteresovanima i formiranju multipolarnog svetskog poretka koji odgovara interesima većine zemalja", rekao je na otvaranju skupa ruski predsednik Vladimir Putin.
Na forumu, inače, učestvuju i predsednik republike Srpske Milorad Dodik i nekadašnji direktor srpske Bezbednosno-informativne agencije Aleksandar Vulin. Obojica će učesnike upoznati sa posledicama usvajanja rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, odnosno kako bi ovakvi potezi mogli da se odraze na bezbednosnu situaciju u regionu.
Mogućnost bezbednosne saradnje se sve više otvara između zemalja koje već sarađuju ili su partneri u različitim formatima poput BRIKS-a ili ŠOS-a, ukazuje dekan Fakulteta za bezbednost u Banjaluci prof. dr Predrag Ćeranić.
"Niz zemalja ima manje-više slične probleme, i kad je u pitanju terorizam, a i kad je u pitanju primena tzv. meke moći pojedinih NATO zemalja koje očito koriste tehnološku prednost kako bi uticale na javno mnjenje onih zemalja s čijom spoljnom politikom nisu zadovoljne. Pošto su isti problemi, neophodno je da zemlje budu povezane kako bi pronašle zajednički odgovor, odnosno primenile onu formulu, u smislu odvraćanja, preventive, odbrane, koja se kod nekih pokazala efikasnom", kaže Ćeranić za RT Balkan.
On ističe da je prva opasnost ono o čemu je i predsednik RS Milorad Dodik govorio na forumu, a to su opasnosti koje dolaze iz sajber sektora, zloupotrebe interneta i veštačke inteligencije.
"Krivotvorenje, obmana postalo su nešto što se primenjuje ne samo kada su u pitanju obaveštajne službe, već na neki način i spoljna politika. Razni fondovi, fondacije, projekti, koriste se kako bi se postigao osnovni cilj, a to je da se promeni javno mnjenje i izborna volja birača i to na način koji odgovara velikim centrima moći sa Zapada", rekao je Ćeranić.
Potrebno je da zemlje koje imaju dobre mehanizme zaštite pomognu drugima i da kao što postoji sistem bezbednosti EU ili NATO-a da se to stvori i u BRIKS-u ili uopšte u onim zemljama kojima je potrebna pomoć i saradnja, dodaje naš sagovornik.
"Mislim da se na tom polju može dosta postići i da se prostor za saradnju tek otvara. Zemlje koje nisu članice NATO-a treba više da se uvežu jer ih upravo NATO najviše i ugrožava", ističe Ćeranić.
General u penziji Mitar Kovač ukazuje da se radi o podeli na zemlje koje su na pozicijama globalizma i koje predvode SAD i one koje su na pozicijama suverenizma, a koje još nisu dobile pun format bezbednosnog angažmana država.
"BRIKS jeste u osnovi više usmeren ka ekonomskoj, privrednoj, kulturnoj saradnji država, ali to što u središtu njene pažnje nije bezbednost ne znači da neće vremenom postati. Naročito imajući u vidu ovako opresivno i arogantno delovanje Zapada u Evropi, ugrožavanje mira u Evropi i delovanja tog istog Zapada na Bliskom i Dalekom istoku gde se konflikti mogu prošiti u regionalne sukobe i imati globalne posledice", kaže Kovač.
Različiti segmenti bezbednosti još nisu pokriveni zajedničkim delovanjem država koje baštine istu ideologiju i isti ili sličan sistem vrednosti, dodaje Kovač.
"Međutim, ta multipolarna svetska scena već danas je realnost, samo nije formalizovana da mogu da se preduzimaju različite akcije", smatra Kovač.
I on naglašava da trenutna situacija u svetu na kriznim žarištima, gde se predviđaju procesi dalje militarizacije i sukobljavanja, podstiču da se sve više razmatraju načini bezbednosne saradnje.
"Strateška dimenzija saradnje Kine i Rusije daje ton celoj organizaciji BRIKS-a i drugih regionalnih formata gde su one članice pojedinačno ili zajedno i uticaće na ubrzanje tih procesa. Očekuje se od tih vodećih država da oslušnu i one male države posmatrače, članove, ili one koje su u bilo kom formatu saradnje, da im se nađu u pomoći jer one jesu ugrožene, pogotovu one države koje su u dodiru sa zapadnim NATO državama", napominje Kovač.
