Zašto je baš Prvi maj postao praznik rada

Američki sindikati organizovali su 1886. godine masovne štrajkove pod parolom "tri osmice", što je značilo da radnici zahtevaju osam sati rada, osam sati odmora i osam sati za kulturu.

Najveći štrajk organizovan je u Čikagu 1. maja 1886, gde se okupilo preko 40.000 radnika, koji su u fabrikama radili teške fizičke poslove, faktički bez radnog vremena. Tada je Čikago bio centar američke industrije i sindikalnog organizovanja.

Protestima su se ubrzo pridružile desetine hiljada nezadovoljnika. Vlasnici fabrika i politički krugovi nisu na radničke proteste gledali blagonaklono. Kada se u sukobe umešala policija, jedna osoba je poginula, a nekoliko je ranjeno.

Sledećeg dana, protiv brutalnosti policije organizovane su demonstracije na čikaškom trgu Hejmarket. Nepoznata osoba bacila je bombu, a policija je otvorila vatru, pri čemu je ubijeno sedmoro policajaca, a povređeno oko 100 ljudi.

Ovaj događaj je upamćen kao "Hejmarket masakr". Osmoro anarhista je kasnije optuženo za ubistvo, od kojih su neki pogubljeni. Njihova krivica nije dokazana, a suđenje se i danas smatra spornim.

Tri godine kasnije, na Prvom kongresu Druge internacionale 1889, ustanovljeno je obeležavanje praznika rada – Prvog maja. Ovaj praznik su preuzeli komunisti i levičari širom sveta.

SAD nikad nisu prihvatile ovaj datum za praznik rada. U ovoj zemlji se praznik rada obeležava prvog ponedeljka u septembru.

Posebno tokom Hladnog rata, u SAD je Prvi maj doživljavan kao neprijateljski praznik, koji  se povezuje sa komunizmom. Mnoge zemlje obeležavaju praznik rada na različite datume.

Prvi maj, zvanično Praznik rada ili Međunarodni dan radnika je državni je praznik u više od 80 zemalja sveta. Naročito se proslavlja u zemljama Južne Amerike, na Kubi, u Boliviji, Urugvaju... Simbolično proslavlja jedinstvo radnika, promoviše radnička prava i obeležava istrajnost radničkog pokreta.

Zanimljivo je da je i Katolička crkva ustanovila praznik Svetog Josipa Radnika koji se od 1955. proslavlja 1. maja.

Praznik rada i proleća

Svoj puni sjaj Praznik rada doživljava sa pobedom komunizma, kao u bivšoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, gde je imao politički značaj i bio posvećen borbi za radnička prava.

Praznik rada je u Rusiji prvi put proslavljen 1891. godine, kada je Mihail Brusnjev u Sankt Peterburgu organizovao prve demonstracije, ali praznik postaje zvaničan tek nakon Oktobarske revolucije. Prema Lenjinovim rečima, tada su radnici slavili "svoje buđenje za svetlost i znanje, svoje ujedinjenje u jedan bratski savez, u borbi protiv svakog ugnjetavanja, za socijalističku strukturu društva".

U bivšem Sovjetskom Savezu, Prvog maja su se održavale grandiozne parade na Crvenom trgu, ali je ova tradicija danas nestala.

Od 1992. godine 1. maj se u Rusiji zvanično zove "Praznik proleća i rada". Prvi maj ni ovde više nema jasnu političku pozadinu, ali političke organizacije, poput Komunističke partije Rusije, kao i društveni i sindikalni pokreti, organizuju prvomajske mitinge, priređuju skupove i koncerte, što simbolizuje jedinstvo naroda i borbu za socijalnu pravdu.

I prošle godine predsednik Rusije Vladimir Putin čestitao je praznik rada: "Prvi maj u našoj zemlji ima dugu i bogatu tradiciju, koja se zasniva na ljubavi prema stvaralačkom radu, poštovanju profesionalnih dostignuća stručnjaka i dostignuća kolektiva."

U Rusiji mnogi imaju kuće van grada, u kojima provode praznike. Kao i kod nas u Srbiji, gde se organizuju prvomajski uranci, mnogi se okupljaju uz roštilj.

Maj je omiljeni mesec u Rusiji. Mnogi uzimaju odmor ili slobodne dane i spajaju Praznik proleća i rada sa Danom Pobede.