Soko zove orla, prijem: U Briselu svi sumnjivi, ko zna ko je špijun

Iliju Čvorovića, lika iz kultnog filma "Balkanski špijun", najbolje bi izgleda mogli da razumeju sapatnici iz Brisela, jer je, sudeći prema pisanju "Politika", u sedištu evropskih institucija baš kao i u Ilijinoj glavi- sve suprotno od onoga što izgleda da jeste.

Da li je muškarac koji postavlja pitanja na konferenciji za štampu zaista novinar, ili je možda špijun?

Je li čovek koji za šankom ispija svoje piće svratio samo da se opusti, ili je došao da prikupi informacije koje će prodati neprijateljima?

Ko zna, možda je i ovaj diplomata nečiji tajni agent?

"Danice, pojačaj radio, možda nas prisluškuju"

Brisel je, tvrdi "Politiko", prepun špijuna, a borba protiv stranih agentura sada je u punom zamahu jer je EU suočena sa "ruskim neprijateljstvom, kineskim špijuniranjem i povratkom geopolitike velikih sila".

Niko i ne zna koliko je špijuna u gradu sedištu evropskih institucija. Belgijski zvaničnici i sami kažu da bi im bilo drago da čuju ako to neko može da sazna.

Navodno, dosta ih je baš zbog toga što se ovde nalazi i veliki broj potencijalnih meta budući da je Brisel domaćin ne samo institucijama EU i NATO-a, već i zbog toga što u njemu posluje i oko stotinu drugih međunarodnih organizacija, kao i 300 stranih diplomatskih misija.

Oni zajedno zapošljavaju oko 26.000 registrovanih diplomata, a prema belgijskom ministarstvu spoljnih poslova svaki od njih je takođe potencijalni špijun.

Belgijski bezbednosni zvaničnici procenjuju da u nekim ambasadama između deset i 20 odsto diplomata čine obaveštajci.

I novinarstvo pruža pristup nizu događaja i brojnim važnim kontaktima, pa zato belgijske bezbednosne svakog petog kineskog novinara koji radi u Briselu sumnjiče da je obaveštajac.

"CIA, snajka, CIA"

Evropska komisija, Evropski savet, Evropski parlament i NATO na  njihovu sreću imaju sopstvene Ilije Čvoroviće, odnosno kancelarije za bezbednost, koje sprečavaju tajne agente da uđu u njihove zgrade i pristupe osetljivim dokumentima.

Ali ne postoji zvanična obaveštajna agencija EU, pa čak ni krovna organizacija koja bi koordinirala 27 nacionalnih špijunskih službi Unije.

Neki Evropu pozivaju da organizuje svoj pandan CIA, odnosno jedinstveno telo koje će koordinira antišpijunske napore bloka, ali to je još, kako Srbi kažu- na dugom štapu.

"Znam da je to osetljivo za neke zemlje članice, ali imalo bi smisla da na evropskom nivou postoji obaveštajna agencija koja bi branila strateške interese Evrope. Rizik od špijunaže je prisutan i ne može se zanemariti", kaže belgijski parlamentarac iz stranke Zelenih Samjuel Kogolati.

A dok se čeka na osnivanje evropske CIA, najveći deo tereta borbe sa špijunažom pada na belgijsku Službu državne bezbednosti i njihove vojne kolege u Generalnoj obaveštajnoj i bezbednosnoj službi.

"Koja su to kola bolja od moskviča"

Decenijama su lideri EU, a posebno belgijski političari, odbacivali ideju da bi, kako ih "Politiko" naziva "podli akteri" u Pekingu, Moskvi ili Teheranu zapravo bili zainteresovani za tajne iz evropske četvrti.

Ali sada je belgijska vlada izgleda promenila pristup pa je nedavno saopštila da ima za cilj da od Brisela napravi "neprijateljsko operativno okruženje" za strane špijune.

Ove godine usvojila je i zakon koji daje bezbednosnim zvaničnicima više slobode tokom istraga, a državna služba bezbednosti gotovo da će udvostručiti broj svog osoblja do 2024. godine. Poverljivo je koliko će se zaposlenih baviti špijunažom, ali očekuje se da će i broj obaveštajaca takođe rasti.

U planu je i novi propis koji bi olakšao krivično gonjenje tako što bi proširio definiciju špijuniranja, jer špijunaža sama po sebi u Belgiji nije klasifikovana kao zločin. Naime, špijuni su u riziku od krivičnog gonjenja samo ako saopštavaju poverljive informacije od ključnog nacionalnog interesa neprijateljskoj ili stranoj sili.

Neki su međutim skeptični i veruju da Evropa džabe pokušava jer nije baš "talentovana" za antišpijunažu.

Stručnjak za belgijske obaveštajne službe na Univerzitetu u Antverpenu Kenet Lasoen u maniru "koja su to kola bolja od moskviča", poručuje da svi ovi napori evroobaveštajaca nemaju nekog preteranog efekta.

"Budimo iskreni. Neprijateljsko operativno okruženje za špijune je Moskva sa Federalnom službom bezbednosti. To nije Brisel sa belgijskom službom državne bezbednosti", kaže on.

Belgijski kontraobaveštajci će, procenjuje "Politiko", i dalje verovatno zatvarati oči na savezničke špijune, sve dok im je u fokusu špijuniranje iz "neprijateljskih" zemalja, poput Rusije, Irana ili Kine,

"To je pitanje prioriteta. Radije bih da prisluškuju Amerikanci ili Nemci nego Kinezi ili Rusi", ističe jedan zvaničnik ove zemlje.