Svet
Ruski pogled na izbore u Severnoj Makedoniji: Povratak konzervativaca
Malo je verovatna radikalna promena kursa države, ali, s obzirom na sveopšte opadanje evroatlantizma na čitavom Balkanu i imajući u vidu stavove makedonske dijaspore, koja ne podržava promenu imena zemlje, uz jačanje pozicija Kine, Rusije i multipolarne osovine, to će igrati određenu ulogu u donošenju odluka u Skoplju
Gordana Siljanovska Davkova izabrana je u drugom izbornom krugu za predsednicu Severne Makedonije sa 561.000 glasova, u odnosu na njenog protivkandidata Steva Pendarovskog, koji je osvojio 251.899 glasova, piše sajt "Katehon".
U nedelju, 12. maja, Siljanovska Dakovka je položila zakletvu kao šefica države. Značajno je da je tokom polaganja zakletve nova predsednica koristila samo reč "Makedonija", bez pominjanja reči "Severna", što je dovelo do diplomatskog incidenta sa Grčkom: grčka ambasadorka Sofija Filipidu napustila je ceremoniju inauguracije.
Siljanovska Davkova je poznata je po svom nepomirljivom stavu u odnosu na Prespanski sporazum, prema kojem je 2018. godine postignut dogovor dve države o novom imenu zemlje – Severna Makedonija. Država se do tada zvala Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, dok se interno koristio naziv Makedonija, čemu su se grčke vlasti protivile, pošto postoji pokrajina u Grčkoj koja nosi ovo ime.
Prozapadni analitičari očekuju da se nastavi evroatlantski kurs zemlje, istovremeno strahujući da bi izbor Siljanovske Davkove mogao da označi okretanje ka Rusiji i skretanje sa evroatlantskog puta.
Koalicija VMRO-DPMNE je neko vreme odolevala pritisku EU i NATO-a. Ipak, suočena sa obojenom revolucijom, koju je sponzorisao Džordž Soroš, nije uspela da zadrži vlast. Premijer je postao Zoran Zaev, koji je napravio značajne ustupke i EU i Grčkoj, uključujući i zvaničnu promenu imena države.
U vreme obojene revolucije, Zapad i liberalni političari, uz podršku njihovih tajnih službi, optuživali su VMRO-DPMNE, na čelu sa Nikolom Gruevskim, za razne prestupe i veze sa kriminalnim svetom.
Naredne vlade Makedonije su samo delimično upravljale zemljom, jer nisu bile u stanju da se u potpunosti odupru neformalnim centrima moći. Gruevski je od 2018. godine u Mađarskoj, gde je dobio politički azil.
Ugledanje na susedne zemlje koje pružaju otpor
Prozapadni krugovi optužuju medije koji podržavaju VMRO-DPMNE da dobijaju sredstva iz Mađarske. Ideološka osnova ove stranke je ostala nepromenjena od vremena Gruevskog sve do danas. Ulazak Makedonije u NATO, promena Ustava u korist Albanaca i promena imena u Severna Makedonija desili su se suprotno željama VMRO-DPMNE. Prozapadni analitičari se sada plaše da bi sada moglo da dođe do kraja procesa evroatlantskih integracija.
Nije nimalo izvesno da će pod novom vladom zemlja započeti raskid sa NATO-om i napuštanja evropskih integracija. Treba napomenuti da je EU obećala Makedoniji mnogo brži proces prijema. Ipak, verovatnije je da će Brisel i dalje držati Makedonce pred vratima EU, primoravajući ih da pristaju na razne sporazume, uključujući i LGBT propagandu i podršku migrantima.
Ipak, postoje šansa da bi Severna Makedonija mogla da se ugleda na susedne zemlje, koje daju primer upornog otpora.
Srbija nastavlja da se odupire pritiscima Zapada, posebno po pitanju Kosova i Metohije. Nedavna poseta kineskog lidera Si Đinpinga pokazala je da Aleksandar Vučić ne namerava da menja dosadašnji kurs. Republika Srpska takođe zauzima sličnu, prorusku poziciju.
Naravno, sve ovo može izgledati beznačajno u poređenju sa težinom EU i SAD. Ali, s obzirom na sveopšte opadanje evroatlantizma na Balkanu i uzimajući stavove makedonske dijaspore, koja ne podržava promenu imena zemlje, uz jačanje pozicija Kine, Rusije i multipolarne osovine, to će igrati određenu ulogu u donošenju odluka u Skoplju.
