Svet
"Fajnenšel tajms": Putinova poseta Kini pokazaće Americi da su njihove pretnje samo puste želje
Putinova poseta predstavlja novu priliku da sa kineskim liderom Si Đinpingom nasamo razmotri opcije pre nego što ih tiho primeni
Poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Kini biće njegovo prvo putovanje u inostranstvo od kada je, po peti put, osigurao sebi novi mandat u Kremlju.
Kina je od početka Specijalne vojne operacije najveće tržište za rusku naftu i gas, kao i ključni izvoznik robe. Vašington sada pokušava da prekine protok kineske robe dvostruke namene u Rusiju, što Kremlju pomaže da "nadmaši Ukrajinu i Zapad" i bude u prednosti.
Bela kuća je bankama preko kojih se obavlja rusko-kineska trgovina ovom robom zapretila sankcijama, a američki zvaničnici su slične pretnje poslali i kineskim liderima. Iako deluje da su ovi potezi imali nekog efekta, nada da će trajno rešiti problem je samo to - nada i pusti snovi i želje, piše "Fajnenšel tajms".
Tokom protekle dve godine, ruska i kineska vlada su pokazale izuzetnu sposobnost da se prilagode ograničenjima SAD. Putinova poseta predstavlja novu priliku da sa kineskim liderom Si Đinpingom nasamo razmotri opcije pre nego što ih tiho primeni.
Očekuje se da će ruski lider biti u pratnji iskusnog tima iz centralne banke i ministarstva finansija koji su odgovorni dedolarizaciju ruskog finansijskog sistema. Njihovi hrabri potezi omogućili su zemlji da izdrži početni šok sankcija, a zatim da brzo prebaci svoj finansijski sistem sa dolara i evra na juan.
Rusija i Kina koriste lokalnu infrastrukturu za obavljanje i kliring transakcija. Nakon sankcija 2014. godine, Rusija je uspostavila domaći analog Sviftu, poznat kao sistem za razmenu finansijskih poruka Banke Rusije (SPFS), čija je upotreba sada obavezna.
Kina upravlja sopstvenim prekograničnim međubankarskim platnim sistemom (Cips), koji sada uključuje oko 30 ruskih banaka. Iako Cips ne može da parira Sviftu po obimu, sukob u Ukrajini podstiče njegovu ekspanziju. Uz to, Cips ne obrađuje samo plaćanja između Kine i Rusije. U aprilu 2023, na primer, Bangladeš je preko njega ruskoj agenciji za atomsku energiju u juanima platio rad na nuklearnoj elektrani.
Kako ovo neće zaštititi kineske banke od sankcija ukoliko Vašington otkrije bilo kakve zabranjene transakcije, sledeći korak za Moskvu i Peking biće stvaranje sofisticirane infrastrukture za kliring najosetljivijih plaćanja, objašnjava "Fajnenšel tajms".
Malo je verovatno da će ovo uključiti bilo koju veliku kinesku banku integrisanu u globalni finansijski sistem, ali neke od njenih 4.500 regionalnih banaka već imaju korespondentske odnose sa ruskim bankama.
Uz to, verovatno je učešće više fiktivnih kompanija kao posrednika iz zemalja centralne Azije i sa Bliskog istoka. Takve transakcije će biti skuplje i oduzimati više vremena, ali će ih SAD biti mnogo teže pronaći i suzbiti.
Pre ili kasnije, SAD će otkriti ove kompanije, ali će za to vreme, "koristeći rusku ekonomiju kao džinovsku kutiju za pesak, kineske vlasti moći fino da podese finansijsku infrastrukturu koju mogu da koriste druge zemlje u potrazi za protivotrovom Vašingtonu i dolaru", zaključuje "Fajnenšel tajms".
