Igra prestola u Teheranu: Kako će smrt predsednika Raisija uticati na Iran

Pogibija aktuelnog predsednika bi u svakoj državi predstavljala politički šok.

Međutim, tragična smrt iranskog predsednika Ebrahima Raisija u padu helikoptera mogla bi da ima izuzetno značajne posledice, kako za tu državu, tako i za čitav region.

Tenzije na Bliskom istoku su povišene nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra prošle godine, kao i naknadnog rata u Pojasu Gaze. Sukob jevrejske države i proiranskih grupa u Palestini, Libanu i Crvenom moru indirektno je uvelo Teheran u konflikt, a dve strane su sredinom aprila razmenile nekoliko raketnih udara i udara dronovima.

Za razliku od većine država sveta, iranski predsednik nije i šef države – ta titula pripada vrhovnom vođi, u čijim rukama se nalazi i najveća politička moć. Iranski predsednik se, s druge strane, može uporediti sa funkcijom premijera, pošto je on zadužen za formiranje vlade.

"To je uslovno rečeno funkcija broj dva u državnoj hijerarhiji. Ali treba znati da Islamska Republika ima jedan dosta razuđen politički sistem, kao i da ima dosta čvrste ustavne odrednice kad se tiče i podele vlasti. Tamo je parlament veoma živa institucija, sa žestokim raspravama. Postoje bar dve velike frakcije, konzervativci i reformisti", objašnjava za RT Balkan spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović.

On dodaje da su dva glavna zadatka iranskog predsednika i vlade vođenje ekonomske politike, kao i sprovođenje spoljne politike. Prvi zadatak je značajno otežan američkim sankcijama, pod kojima se Iran nalazi još od revolucije 1979. godine.

Pad helikoptera predsednika Raisija: Ima li mesta za sumnju?

Kada je reč o spoljnoj politici, Raisijev glavni zadatak je bio popravljanje odnosa sa zemljama u okruženju. "Tu je imao imao dosta više uspeha. On i ministar spoljnih poslova Abdolahijan su uveli državu u BRIKS, ŠOS, a ojačani su i odnosi sa Kinom, Rusijom…", navodi Korkodelović.

Raisijev mandat je u velikoj meri obeležilo okretanje Irana "ka istoku", do kog je došlo nakon što je tadašnji predsednik Donald Tramp 2018. godine jednostrano povukao SAD iz nuklearnom sporazuma, koji je postignut tri godine ranije.

Borislav Korkodelović veruje da će taj spoljnopolitički kurs opstati i nakon Raisijeve smrti, pre svega zbog uloge ajatolaha Alija Hamneha.

"Mislim da u dogledno vreme neće biti promena na spoljnopolitičkom planu, pogotovo zato što su glavni saveznici Teherana Moskva i Peking. Takva politika će se nastaviti i u budućnosti", ističe on.

Ko bi mogao da nasledi Raisija

Po preporuci iranske izborne komisije, Savet staratelja je odlučio da će vanredni predsednički izbori u Iranu biti održani 28. juna. Kako bi mogli da postanu zvanični kandidati, pretendenti na predsedničku funkciju prvo moraju da dobiju odobrenje Saveta, koji je blizak vrhovnom vođu Aliju Hamneju.

Korkodelović navodi da je politički život u Iranu je poprilično razvijen, za razliku od predstava koje se formiraju na Zapadu, kao i da će biti žestokog takmičenja među kandidatima, ali da će se to odvijati u okvirima te islamske demokratije.

Funkciju predsednika će do izbora vršiti doskorašnji prvi potpredsednik Mohamed Mohber, koji bi mogao da bude jedna od kandidata.

Reč je o tehnokrati i nekadašnjem direktoru jednog velikom državnog konglomerata, koji je na svoju doskorašnju funkciju došao po Hamnejevoj preporuci. Međutim, smatra se da on ne uživa poverenje ljudi bliskih Raisiju, što bi moglo da predstavlja prepreku za njegovu kandidaturu.

Iran odaje poslednju poštu predsedniku Raisiju (VIDEO)

Među ozbiljnim kandidatima nalaze se i Said Džalili, konzervativni političar i nekadašnji glavni pregovarač za nuklearna pitanja koji zastupa izrazito antiameričke stavove, kao i Merdad Bazrpaš, ambiciozni ministar infrastrukture koji je obavljao važne funkcije i za vreme nekadašnjeg predsednika Mahmuda Ahmedinedžada.

Međutim, kao vodeći kandidat profilisao se Mohamed Bager Kalibaf, predsednik iranskog parlamenta i nekadašnji gradonačelnik Teherana. Reč je o Raisivejom političkom rivalu koji je tokom mandata na čelu iranske prestonice (2005-2013) stekao imidž efektivnog i pragmatičnog političara, koji uživa popularnost u narodu.

"Kalibaf pripada konzervativnoj frakciji, reč je o iskusnom političaru koji je bio učesnik iransko-iračkog rata. On je bio i oficir Islamske garde, što je značajan plus. Ako bi se tome dodala podrška vrhovnog vođe, on bi mogao da bude najozbiljniji kandidat", smatra Korkodelović.

Kako će Raisijeva smrt uticati na izbor novog vrhovnog vođe

Prerana smrt Ebrahima Raisija možda je i značajnija zbog posledica koje bi mogla da ima na izbor novog vrhovnog vođe. Aktuelni iranski lider ajatolah Hamnej, koji se na toj funkciji nalazi od 1989, ima već punih 85 godina, te bi u slučaju njegove smrti najvažnija politička funkcija u državi ostala upražnjena.

Funkcija vrhovnog vođe je najznačajnija politička funkcija u Iranu, a njegov mandat traje do kraja života. Iran je od Islamske revolucije imao samo dvojicu vrhovnih vođa: predvodnika revolucije ajatolaha Homeinija i njegovoj naslednika Alija Hamneja.

Raisi je važio za jednog on najozbiljnijih, ako ne i najozbiljnijeg kandidata da nasledi aktuelnog vrhovnog vođu. 

"Raisi je interesantan zato što on navodno vuče poreklo od proroka Muhameda, što je bilo značajno za njegovu karijeru. Zanimljivo da je on iz Mašada, na dalekom istoku Irana, koji je veliko svetilište, ali i veliko uporište konzervativaca. Raisi je prvo završio teologiju i pravo, njegov otac je bio sveštenik, a njegov tast je predvodnik molitvi petkom u jednoj od najvećih džamija u Mašadu, što se posebno ceni", objašnjava Korkodelović.

Nakon Raisijeve smrti, vodeći kandidat postao je Hamnejev pedesetčetvorogodišnji sin Modžtaba, za kog se veruje da je jedan od najbližih saradnika svog oca. Međutim, on do sada nije obavljao nijednu javnu funkciju i nema izgrađen imidž u narodu, što bi moglo negativno da se odrazi na njegove šanse.

Takođe, ukoliko aktuelnog vrhovnog vođu mogao da zameni njegov sin, to bi moglo da izgleda previše "monarhistički", što će Savet eksperata – telo zaduženo za izbor novog iranskog lidera – nesumnjivo uzeti u obzir.

Tragična smrt iranskog predsednika ne bi trebalo da ima neposredne negativne posledice po stabilnost Irana. Nažalost, ovo nije prvi put da je predsednik te zemlje stradao tokom svog mandata, pošto je Mohamed Ali Radžaj 1981. godine ubijen u terorističkom napadu, svega nekoliko nedelja nakon preuzimanja predsedničke funkcije.

Međutim, prerani odlazak Raisija mogao bi da u najmanju ruku oteža izbor novog iranskog vrhovnog vođe, kada god to bude došlo na dnevni red.