SAD i EU pripremaju novu obojenu revoluciju u Gruziji

Uprkos pretnjama i osudama koje dolaze od zvaničnika iz EU i SAD, zakon o stranim agentima je ipak usvojen u Gruziji, ali to nije kraj neredima, jer se nasilne demonstracije nastavljaju, piše sajt "Grejzoun".

Komesar EU je nedavno rekao premijeru Irakliju Kobahidzeu da će doživeti sudbinu Roberta Fica, slovačkog lidera na kojeg je izvršen atentat.

SAD pripremaju sankcije protiv članova vladajuće partije Gruzijski san, a u parlamentu je 14. maja opozicioni poslanik Tako Čarkvijani otvoreno zapretio: "U Gruziji će biti obojene revolucije".

Tbilisi kao Kijev 2014: Protesti i mešanje stranaca u unutrašnje poslove

Ovaj zakon bi trebalo da primora političke organizacije da otkriju na koji način se finansiraju. Za to vreme, desetine hiljada demonstranata u Tbilisiju zahtevaju da vlasti odbace zakon, za koji veruju da "ugrožava put Gruzije u EU."

Danas u Gruziji postoji preko 25.000 nevladinih organizacija i skoro sve one dobijaju sredstva iz inostranstva.

EU finansira preko 130 odvojenih "aktivnih projekata", kao i 19.000 malih i srednjih preduzeća. Američki USAID i Nacionalna zadužbina za demorkatiju (NED) igraju ogromnu ulogu u tome.

Njihov zajednički cilj je da sruše legitimnu vladu, koju treba da zamene poslušnici Brisela i Vašingtona.

Gruzijski san je optuživan od opozicije da je proruska stranka, ali u stvari je 2012. pokušavao da uspostavi delikatnu ravnotežu između Zapada i susedne Rusije. Da bi se pridružila EU, vlada je u decembru 2023. dobila status kandidata. Ipak, od februara 2022. u Gruziji je postajalo sve napetije, što je kulminiralo zahtevima za uvođenje sankcija Moskvi i slanje oružja Ukrajini.

Striktno poštovanje zapadnih sankcija i javna osuda takozvane ruske invazije nisu bili dovoljni za Brisel, Kijev, London ili Vašington. U decembru 2022, Garibašvili je tvrdio da je ukrajinska vlada više puta zahtevala od Tbilisija da otvori "drugi front" u proksi sukobu protiv Rusije.

Gruzija ne odustaje od zakona o stranim agentima: Parlament pokrenuo poništavanje predsedničkog veta

Suočen sa osudama koje su dolazile sa Zapada i nasilnim demonstracijama, premijer Kobahidze je 3. maja ove godine izdao saopštenje, u kome je optužio SAD da su od 2020. organizovale dva neuspela državna udara u Tbilisiju.

Ovi pokušaji su, dodao je premijer, sprovedeni preko nevladinih organizacija finansiranih spolja, a inspirisani su "lažnim izjavama" Keli Degnan, ambasadorke SAD u Tbilisiju.

Mala ali moćna klika u Tbilisiju

Dugogodišnji gruzijski lider i bivši sovjetski ministar inostranih poslova Eduard Ševarnadze dopustio je nevladinim organizacijama da slobodno deluju u Gruziji i da se finansiraju sa Zapada.

Ševarnadze je na taj način sebi potpisao političku smrtnu presudu. Kako je naveo USAID, u članku koji je nestao sa interneta, nevladine organizacije nastavile su da "promovišu demokratske i liberalne vrednosti", što je ozbiljno podrilo vladu Ševarnadzea.

To je dovelo do Revolucije ruža iz 2003. godine, kojom je zbačen Ševarnadze. Na vlast je došao Mihail Sakašvili, političar koji je odrastao u SAD i koga je lično odobrio milijarder CIA Džordž Soroš. Jedan učesnik pobune je kasnije priznao: "Bez strane pomoći nismo mogli da to izvedemo."

Zapravo, ovaj novi zakon o stranim agentima pokušava da suzbije uticaj male ali moćne klike, koja upravlja čitavom mrežom nevladinih organizacija. Ova klika je povezana sa Sakašvilijem i njegovim Ujedinjenim nacionalnim pokretom (UNM).

Sakašvili navodno vodi UNM iz zatvora u Tbilisiju. Kada je 2012. pobegao iz Gruzije, on se neko vreme nastanio u Ukrajini, gde je postao gubernator Odeske oblasti.

U Gruziju se vratio u oktobru 2021. Po dolasku je uhapšen, jer je naredio napade na nekoliko političkih rivala. Predsednica Zurabičvili je čak obećala da "nikada" neće pomilovati bivšeg lidera Gruzije.

Nedavne ankete pokazuju da podrška javnosti njegovoj stranci iznosi 9,6 odsto, što je znatno niže od 31,4, koliko ima Gruzijski san.

U septembru 2023, gruzijski bezbednosni zvaničnici upozorili su da se sprema puč po uzoru na kijevski "Evromajdan". Zaverenici su uključivali etničke Gruzijce koji rade za ukrajinsku vladu. Jedan od njih je komandant zloglasne Gruzijske legije Mamuka Mamulašvili.

Mamulašvili je umešan u masakr koji je izveden u februaru 2014. u Kijevu, u Ukrajini.

Novi državni udar u Tbilisiju

Kako su saopštili gruzijski bezbednosni zvaničnici, ovog puta su antivladini aktivisti, koji su obučavani na granici Ukrajine sa Poljskom, planirali da podignu "šatorski grad" u Tbilisiju, sličan onom na kijevskom trgu Majdan. Zatim bi se na tom mestu dogodio bombaški napad, što je trebalo da izazove masovne nasilne potrese u Tbilisiju.

Operacija je bila planirana između oktobra i decembra 2023. godine, ali se nikad nije ostvarila.

Policija je otkrila aktiviste grupe "Kanvas", koju je podržavala američka vlada. "Kanvas" je izrastao iz "Otpora", omladinske grupe koju je stvorio američki NED, za svrgavanje jugoslovenskog lidera Slobodana Miloševića u oktobru 2000. Posle toga, aktivisti ove organizacije su počeli da obučavaju operativce za promenu režima širom sveta.

Rusija: Ucene i nasilje su osnova politike EU i SAD – primer za to su Srbija i Srpska

Među aktivistima "Kanvasa" bili su članovi pokreta "Kmara" koji je izveo 2003. izveo Revoluciju ruža, po uzoru na "Otpor".

Taj događaj je oblikovao politiku i društvo Gruzije. Opoziciona poslanica Tako Čarkviani je nesumnjivo znala šta govori kada je nedavno obećala novu obojenu revoluciju u Tbilisiju.