Svet
Kako je desnica postala popularna među mladim Evropljanima
Uoči izbora za Evropski parlament, podaci pokazuju gde leže naklonosti generacije Z i milenijalaca
Desničarske stranke rastu širom Evrope, a mladi glasači ih oberučke prihvataju, pokazuju najnovija istraživanja.
U Belgiji, Francuskoj, Portugalu, Nemačkoj i Finskoj, mlađi glasači podržavaju stranke koje su protiv imigracije i establišmenta u broju koji je jednak ili čak veći od starijih glasača, pokazuju analize nedavnih izbora i istraživanja političkih preferencija mladih ljudi.
U Holandiji, ekstremno desničarska Slobodarska partija Gerta Vildersa pobedila je na izborima 2023. u kampanji koja je povezivala pristupačno stanovanje sa ograničenjima imigracije – fokus koji je pogodio mlade glasače. I u Portugalu, desničarska stranka Čega, što na portugalskom znači "dovoljno", oslanjala se na frustraciju mladih ljudi zbog stambene krize, između ostalih briga o kvalitetu života.
Analiza takođe ukazuje na podelu: dok su mlade žene često podržavale Zelene i druge levičarske stranke, mladi muškarci su posebno naklonjeni desničarskim, "antiimigrantskim" strankama.
"Politiko" je uoči izbora za Evropski parlament (6-9. jun) analizirao kako će mladi glasati u pet EU članica.
Francuska
U Francuskoj, desničarsko Nacionalno okupljanje koje predvodi 28-godišnja zvezda u usponu Džordan Bardela, može da računa na široku simpatiju među mladim ljudima.
U anketi Ifopa u aprilu, 32 odsto mladih od 18 do 25 godina reklo je da bi glasalo za Nacionalno okupljanje ako bi izbori bili održani sledećeg vikenda.
Nekih 17 odsto je reklo da bi glasalo za krajnje levičarsku Nepokorenu Francusku. Renesansa predsednika Emanuela Makrona dobila bi samo 6 odsto glasova mladih.
Portugalija
Portugalska desna stranka Čega osvojila je 18 odsto glasova na opštim izborima u martu. Ankete pokazuju da je svaki četvrti glasač od 18 do 34 godine glasao je za stranku.
Dok su najstariji birali tradicionalno skloni Socijalističkoj partiji, mladi glasači više naginju "novim" strankama – kao što su Čega, ali i Liberalna inicijativa ili Zeleni.
Čega je imala širu podršku muških birala, ali istraživači kažu da je napravila iskorak među ženama.
Belgija
Antiimigraciona i separatistička partija Flamanski interes može da računa na simpatije mladih u Flandriji – tačnije, na glasove mladih muškaraca.
Ankete uoči regionalnih, nacionalnih i izbora za EU u junu pokazuju da bi stranka mogla da dobije više od 25 odsto flamanskih glasova.
Ali ako bi muškarci iz generacije Z, do 27 godina, odlučivali – dobili bi još više. Skoro 32 odsto je reklo da će vrlo verovatno u jednom trenutku glasati za Flamanski interes. Samo devet odsto žena u toj starosnoj grupi je reklo isto.
Istraživači su pronašli sličnu, iako manje izraženu, podelu među milenijalcima.
Nemačka
Studija "Mladi u Nemačkoj" otkrila je da birači do 29 godina imaju novu omiljenu stranku. Čak 14,5 odsto njih je izabralo desničarsku Alternativu za Nemačku.
To je promena u odnosu na 2022. kada su Zeleni i liberalna Slobodna demokratska partija bili stranke izbora mladih.
Kao u Belgiji, postoji jasna rodna podela: mlade žene naginju ka levici, mladići su skloniji desničarskim partijama – i pokazali su daleko širu podršku Alternativi za Nemačku.
"Ovi ostali su se dugo pitali za sve. Sada je naš red", kratko je objasnio 18-godišnji Eril Libegut koji će glasati za AfD jer, kaže, nudi drugačiju viziju budućnosti.
Finska
Antiimigraciona desničarska Finska partija zauzela je drugo mesto na opštim izborima u Finskoj 2023. sa 20 odsto glasova. Prema analizi rezultata, to je bila najpopularnija partija u svim osim u najstarijoj starosnoj grupi.
Glasači stariji od 65 godina uglavnom su ostali lojalni centrističkim partijama kao što su socijaldemokrate, liberalno-konzervativni KOK i liberalna stranka Centar.
Ali Finska partija je bila omiljena u drugim starosnim grupama, daleko ispred ostalih partija među mlađim muškarcima.
Kao i u Nemačkoj, istraživači su primetili da su mladi glasači, posebno mlade žene, daleko više od starijih, favorizovali stranke poput Levog saveza i Zelenih, ali da su Zeleni izgubili tlo pod nogama od 2019.
Pobuna i provokacija
Eksperti kažu da se stranke krajnje desnice, kao što je Voks u Španiji, prikazuju kao pobunjenici protiv sistema, što je taktika koja posebno odgovara mladićima.
"Radi se o pobuni, prestupu, provokaciji", kaže Stiven Forti, profesor savremene istorije na Autonomnom univerzitetu u Barseloni i ističe: "Kažu da se bore protiv kulturne hegemonije levih liberala, a ima mnogo mladih ljudi koji prihvataju ovaj narativ. Naročito mladići, od kojih se mnogi osećaju emaskulirani feminizmom."
