Bivši britanski obaveštajac: Zapad na rubu raspada

U Evropi je trenutno u modi diskurs o vojnoj eskalaciji, ali, i na Bliskom istoku i u Ukrajini, zapadna politika je u velikim problemima, piše bivši britanski obaveštajac, osnivač i direktor Foruma za sukobe sa sedištem u Bejrutu Alister Kruk za sajt "Fond strateške kulture".

Paradoks je u tome što Bajdenov tim, sasvim nehotice, priprema rađanje "novog sveta", i to čini svojim tako što se grubo protivi njegovom rađanju. Na taj način zapadne elite, uz pomoć "spasonosnog cionizma", ili "spasavajući evropsku Ukrajinu", zapravo ubrzavaju njegovo stvaranje.

Oproštajni zagrljaj predsednika Sija sa predsednikom Putinom, nakon njihovog samita od 16. do 17. maja, zapečatio je rađanje novog sveta, koji je "Njujork tajms", nazvao "prkosom usmerenim protiv Zapada".

Koren predstojećeg raspada proizilazi iz samog zapadnog pristupa, koji je očigledan već u naslovu "Njujork tajmsa".

Savez Rusije i Kine nije puka antiteza. Da je ovaj savez jednostavno antizapadni, onda bi ove kritike imale neko opravdanje. Ali, stvari uopšte ne stoje tako.

Britanski obaveštajac: Narativ o zloj Rusiji i Putinu vodi Evropu u katastrofu

Put u postzapadnu budućnost

Umesto toga, zajednička izjava Kine i Rusije evocira neke elementarne prirodne zakone, a to je pristup koji izluđuje Kolektivni zapad.

Američki autor Dejvid Bruks tvrdi da je liberalizam, šta god to danas značilo, bolestan i da se povlači.

Kako kaže Bruks, liberalizam izbegava velika pitanja, poput onoga zašto smo ovde ili šta je smisao istorijskih događaja.

Bruks tvrdi da društva, kada postanu zaista liberalna, zanemaruju suštinsku istinu da je čovekova potraga za smislom primarna motivacija u njegovom životu.

Zajednička izjava Sija i Putina nije samo detaljan plan rada za budućnost BRIKS-a. Rusija i Kina su, tvrdi Kruk, zapravo postavile dinamičnu viziju konkretnih principa, kao stubova za novo društvo, u postzapadnoj budućnosti.

Zapravo, Rusija i Kina su se vratile na postavke Pokreta nesvrstanih, koji je osnovan na konferenciji u Bandungu, kroz promovisanje prava na samoopredeljenje i okončanje viševekovnih sistema eksploatacije.

Tekst iz "Njujork tajmsa" belodano pokazuje zašto Zapad ubrzava sopstveni raspad. Tu je, na prvom mestu, stara opsesija Zapada Rusijom, koju nikad nije uspeo da pokori. Rusija i Kina su nedavno potpisale izjavu koja se nastavlja na "prijateljstvo bez ograničenja", ali ona seže mnogo dalje.

Odnos Rusije i Kine je iznad odnosa iz doba Hladnog rata. Prijateljstvo između dve države nema granice, ne postoje "zabranjenei" oblasti saradnje. Jasnije rečeno, ovo krši dugotrajno "zlatno pravilo" po kojem je decenijama igrao Zapad – da nikada ne dozvole Kini i Rusiji da se udruže protiv SAD.

Ova doktrina je potiče još iz vremena osnivača geopolitike, Britanca Helforda Džona Makindera.

Ali, to pravilo je, potpuno nehotice, prekršio američki predsednik Džozef Bajden.

Majka svih grešaka

Duboki prezira prema Rusiji, koji potiče iz straha od gepopolitičke konkurencije, tera Zapad da podstiče eskalaciju ne samo u Ukrajini.

Bivši savetnik američkog predsednika Raj Mekgovern je jednom ispričao kako su ga, dok je Bajden preuzimao dužnost 2021. godine, uveravali da SAD mogu da igraju na strah Rusije od Kine i da između ove dve velike sile zabiju klin. Ovo predstavlja "majku svih grešaka".

Bivši britanski diplomata: Izrael želi bespoštedni rat sa Iranom i Hezobolahom uz podršku SAD

Pretpostavka o ruskoj slabosti postala je potpuno jasna kada je Bajden, tokom njihovog samita u Ženevi, rekao Putinu: "Imate granicu od nekoliko hiljada milja sa Kinom. Kina nastoji da bude najmoćnija ekonomija na svetu i da ima najmoćniju vojsku na svetu."

Kako primećuje Kruk, ovo je samo jedan od primera da je Bajden žalosno zaostao u svojoj proceni rusko-kineskih odnosa.

Bajdenovi savetnici delili su ideju da su Kina i Rusija ideološki i geopolitički predodređene da ostanu večiti neprijatelji.

Zatim je, u telefonskom razgovoru 30. decembra 2021, Bajden rekao Putinu da "Vašington nema nameru da raspoređuje ofanzivno oružje u Ukrajini."

U avgustu 2019, kada su se SAD povukle iz sporazuma o raketama srednjeg dometa u Evropi, SAD su rasporedile rakete u Rumuniji i Poljskoj, tvrdeći da to predstavlja "odbranu od opasnosti iz Irana."

Sada, tokom rata u Ukrajini, Pekingu je postalo savršeno jasno da je to egzistencijalni rat Zapada protiv Rusije, čiji će ishod imati ogromne posledice po Kinu.

Nakon poslednjeg samita predsednika Sija i Putina, koji se odigrao 18. maja, Lavrov je predvideo dalju eskalaciju zapadnih isporuka oružja Kijevu. Drugim rečima, konfrontacija sa Zapadom će se samo produbljivati.

Tada je Lavrov upozorio da je agenda nanošenja strateškog poraza Rusiji čista fantazija Zapada, koja će se suočiti sa odlučnim ruskim odgovorom.