Svet
Leonid Savin: Lažni ekolozi zapadnog sveta
Sve zelene stranke i korporacije na Zapadu uče druge zemlje šta treba da rade u oblasti ekologije i nameću političke odluke, iza kojih uvek stoji njihov sopstveni ekonomski interes, smatra ruski geopolitičar
Na Zapadu su u stanju da preokrenu razne pa i ekološke teme u svoju korist, tako da izgledaju potpuno drugačije nego što zaista jesu, piše ruski geopolitičar Leonid Savin za sajt "Geopolitika".
Izuzetak nije ni popularna tema zaštite životne sredine, koja je totalno politizovana i koja Zapad koristi na raznim međunarodnim forumima u skladu sa sopstvenim interesima.
Irak je, na primer, poznat po tome što se u ovoj zemlji spaljuje gas koji se oslobađa prilikom otvaranja naftnih polja. Mnogi su u Iraku zbog toga tužili "Britiš petroleum" (BP), ali bez efekta.
U Iraku, ljudi koji žive u blizini takvih mesta su posebno ugroženi, jer se prilikom spaljivanja oslobađa ugljen dioksid, metan i crna čađ. Jedna od posledica je leukemija.
Iako bi, po iračkim zakonima, rafinerije trebalo da budu udaljene najmanje 10 kilometara od stambenih naselja, u praksi je to rastojanje obično samo dva kilometra.
Zapadne kompanije igraju važnu ulogu u tome. BP se pozicionira kao ekološki orijentisana kompanija, ali činjenice govore da nije tako.
Nesklad između lepih reči i prljavih dela
Druga stvar koja otkriva dvostruke standarde Zapada je tržište elektronske opreme, koja proizvodi veliku količinu otpada.
Godine 2019, ova industrija je stvorila 53,6 miliona tona otpada, u čemu su prednjačile Norveška, Island, Danska, Britanija i SAD.
Prema podacima UN, početkom 2024. godine stopa proizvodnje elektronskog otpada bila je pet puta veća od one koja se zvanično reciklira, ali glavni tokovi ovog "smeća" nisu dokumentovani.
Ovo nije samo pitanje trgovine, već i ekološke pravde, pošto, po pravilu, ekonomski razvijene zemlje šalju elektronski otpad u zemlje u razvoju.
Primer za to je Gana, u kojoj se nezvanično prerađuje 95 odsto, uglavnom zbog niske cene. Tri najbolja partnera Gane u tome su SAD, Britanija i Kina.
Nakon sortiranja, elektronski otpad prolazi kroz različite procese, kao što su spaljivanje i demontaža.
Reč je o polukriminalnom svetu, u kome se nimalo ne poštuju ekološki standardi ni ljudska prava, uključujući i dečji rad, o čemu Zapad inače voli da govori. Britanija je na ovoj listi, zajedno sa SAD.
U industriji skladištenja podataka, uređaji se fizički uništavaju na svakih tri do pet godina, navodno kako bi se obezbedila poverljivost podataka. To znači da je većina od 11 miliona servera proizvedenih širom sveta u 2017. već 2022. povučena iz upotrebe.
Glavne kompanije u ovoj industriji su američki "Amazon", "Gugl", "Majkrosoft", "Orakl" i IBM.
Među zemlje sa razvijenom elektronskom industrijom spada i Kina. Ali Kina u provinciji Guangdong ima sopstvenu elektronsku deponiju. Slično mesto postoji u Hong Kongu. Osim toga, u Kini se ne govori o ekološkim standardima kao što se to čini na Zapadu.
Totalno licemerje zapadnih zemalja vidi se i na primeru Nemačke. U izveštaju iz aprila 2024. navodi se da je Nemačka tokom 2022. proizvela 44 odsto uglja u EU. Emisije metana iz rudnika uglja u Nemačkoj mogle bi da budu 28 do 220 puta veće od zvaničnih podataka.
Sada Nemačka uvozi ugalj iz Kolumbije, zato što je glupo odlučila da sledi nalog iz Vašintgona i ne kupuje ruski ugalj. I ovde postoji nesklad između lepih reči i prljavih dela.
Istovremeno, sve zelene stranke i korporacije na Zapadu uče druge zemlje šta treba da rade u oblasti ekologije i nameću političke odluke, iza kojih uvek stoji njihov sopstveni ekonomski interes.
