Svet
Nemačka bi da se bori protiv Rusije, a nedostaje im 75.000 vojnika za odbranu NATO-a
Alijansa je ustanovila da joj nedostaje ljudstvo i oružje za odbranu od potencijalnog ruskog napada koji bi, prema rečima nemačkog vojnog vrha, mogao da se dogodi već 2029.
Nemačkoj će biti potrebno najmanje 75.000 dodatnih vojnika da bi ispunila svoje obaveze prema NATO-u, dok Alijansa prilagođava svoje odbrambeno planiranje da se suoči sa Rusijom, objavio je nemački "Špigl".
Na samitu u Vilnjusu prošle godine, lideri NATO-a su potpisali prve velike odbrambene planove od kraja Hladnog rata, sa detaljima o tome kako će Alijansa odgovoriti na mogući ruski napad, piše Rojters. Agencija ocenjuje da NATO decenijama nije imao potrebu da pravi takve planove, budući da se smatralo da postsovjetska Rusija više ne predstavlja pretnju po zapadne zemlje.
NATO i nacionalni vojni planeri uočili su manjak ljudi i oružja potrebnog za odbranu od potencijalnog ruskog napada koji bi, prema rečima nemačkog vojnog vrha, mogao da se odigra već 2029.
Novi zahtevi NATO-a znače da će nemačkim oružanim snagama biti potrebno dodatnih 75.000 vojnika za popunjavanje dodatnih savezničkih korpusa, divizija i brigada potrebnih za sprovođenje odbrambenih planova, preneo je "Špigl", pozivajući se na poverljive dokumente.
Nemačko Ministarstvo odbrane nije bilo dostupno za komentar, navodi list.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je rekao da Nemačka treba da se pripremi za rat sa Rusijom u narednim godinama, do 2029. godine.
Pistorijus je rekao da bi "pobeda Rusije u Ukrajini koštala Berlin više od vojne i finansijske pomoći Oružanim snagama Ukrajine".
"Moramo jasno da razumemo – pobeda Rusije bi nas koštala više od trenutne podrške Ukrajini", rekao je ministar.
Dodao je da bi to Berlin sproveo u delo, mora da obrati pažnju na obuku osoblja, materijalne i finansijske komponente.
On je objasnio da Nemačka mora da bude spremna za odvraćanje kako bi se sprečio najgori scenario, prenose nemački mediji.
Prema njegovom mišljenju, ruski predsednik Vladimir Putin neće "stati na granicama Ukrajine".
Finansije, materijali i osoblje su, smatra, ključni za bolje stanje Bundesvera.
U ovom trenutku, Bundesver ima oko 180.000 vojnika, što je manje od cilja od oko 200.000 vojnika i 80.000 civilnih zaposlenih.
"U hitnoj situaciji, potrebne su nam hrabre mlade žene i muškarci koji mogu da brane ovu zemlju", rekao je Pistorijus.
Prema njegovim rečima, vraćanje obaveznog vojnog roka postaje prioritetno pitanje za zemlju. Zato smatra da je neophodno uvesti "novi oblik vojne službe".
