Svet
Američka ratna mašina ne može dovoljno brzo da proizvede osnovnu artiljeriju
Novo doba sukoba koji se vodi starim oružjem pokazalo je da je odustajanje od pravljenja osnovne municije bila strateška greška
Nakon raspada Sovjetskog Saveta Pentagon se fokusirao na visokotehnološko oružje, ali je sukob u Ukrajini sada pokrenuo trku za oživljavanjem proizvodnje municije.
Sukobi se i dalje dobijaju mecima i artiljerijskim granatama, a Sjedinjene Države ne mogu dovoljno brzo da proizvedu ove poslednje, piše "Blumberg".
Najvažniji "artikal" u sukobu u Ukrajini je granata od 155 milimetara. Visoke oko pola metra i teške 45 kilograma, granate su standardna municija među zemljama NATO-a. A njihove zalihe su opasno mršave.
Od završetka Hladnog rata 1990-ih, Pentagon je uklonio ili zaboravio na objekte koji su nekada bili korišćeni za pravljenje svega, od granata do eksplozivnog baruta, i umesto toga se fokusirao na transformaciju ratovanja pomoću visokotehnološkog oružja. Ono što je ostalo je infrastruktura koja se raspada, zastarele mašine i radna snaga koja ne može da prati rastuću međunarodnu potražnju.
Pre sukoba u Ukrajini, američka proizvodnja je u proseku iznosila 14.400 granata mesečno. SAD sada troše više od 5 milijardi dolara na remont zastarelih fabrika od Skrentona u Pensilvaniji, preko ruralne Luizijane do jugozapadne Virdžinije, sa ciljem da do kraja sledeće godine ispune cilj od 100.000 granata od 155 mm svakog meseca.
SAD su nekada proizvodile granate od 155 mm u ogromnim količinama. Ušle su u Korejski rat sa više od 6 miliona metaka. Godine 1980, planeri odbrane rekli su da bi vladine fabrike mogle da proizvedu čak 84.000 granata mesečno i da se proizvodnja poveća na 438.000 mesečno, ako izbije rat. Kada se Hladni rat završio, to se promenilo. Šanse za intenzivan kopneni sukob izgledale su daleke. Objekti su zatvoreni, a radnici su ostali bez posla.
Sličan fenomen se odigrao u posleratnoj Evropi, gde su se troškovi odbrane smanjivali tokom dužeg perioda u poređenju sa SAD. I tamo su u toku napori da se poveća proizvodnja.
Novo doba sukoba koji se vodi starim oružjem pokazao je da je odustajanje od pravljenja osnovne municije bila strateška greška. To je navelo NATO da promeni svoje smernice za skladištenje zaliha, zahtevajući od saveznika da značajno povećaju svoje zalihe municije.
Poslednjih meseci, američke zalihe granata kalibra 155 mm iscrpljene su pošiljkama Ukrajini i podrškom Vašingtona operacijama Izraela u Pojasu Gaze. Crnog baruta, ključnog goriva za granate, takođe nedostaje jer ga SAD proizvode manje nego ranije. TNT, još jedna osnovna komponenta municije, nije se proizvodio u Americi od 1980-ih - što je primoralo Pentagon da ga kupuje od zemalja uključujući Poljsku i Tursku.
Granate više tehnologije koje je trebalo da zamene tradicionalnu municiju kalibra 155 mm pale su testu u Ukrajini, kada u njihove sisteme Rusi uništili.
Izgledi da bi budući sukobi mogli da liče na Ukrajinu izazvala je strahove da bi američki arsenal jednog dana mogao da se rastegne do tačke loma.
Vojska sada igra skupu igru nadoknađivanja, piše "Blumberg". Kongres je izdvojio 650 miliona dolara za postrojenje za proizvodnju TNT-a čija će izgradnja trajati dve godine. A SAD će morati da finansiraju kupovinu onoga što renovirani objekti proizvode, verovatno dugi niz godina.
Novac je možda najmanja prepreka. SAD moraju da renoviraju stare zgrade, izgrade nove, da kupe nove mašine i unajme i obuče radnike. Ekološki propisi stoje na putu. A Pentagon će morati da osigura da postrojenja mogu bezbedno da se pokrenu - pravljenje municije je podložno požarima, eksplozijama i drugim nesrećama.
Deficit osnovnog materijala i nedostatak kapaciteta odražavaju širi problem: SAD se više ne fokusiraju na izradu svakodnevnih stvari, čak i stvari koje mogu biti kritične u krizi. U vreme pandemije, nije bilo vate i respiratora, a nestašice auto-delova, generičkih lekova, formula za bebe i druge robe su sada učestala pojava.
Pentagon je sada postavio cilj da proizvodi 68.000 projektila mesečno do početka 2025. Do maja je proizvodnja dostigla 36.000 granata.
Sa druge strane Rusija vodi u "ratu iscrpljivanja". Do kraja aprila Rusija je ispalila deset puta više artiljerijskih granata u odnosu na Ukrajinu, požalio se pred Komitetom za oružane snage Predstavničkog doma general Kristofer Kavoli, vrhovni saveznički komandant NATO-a za Evropu.
Isto tako, ruske zalihe oružja, koje uključuje obnovljeno oružje iz sovjetske ere, kao i rakete i municiju iz Severne Koreje i bespilotne letelice iz Irana, u količini nadoknađuju ono što im nedostaje u kvalitetu, kažu posmatrači.
Uz to, tu je i pitanje posvećenosti Amerike Ukrajini. Raspoloženje u SAD se promenilo i sve manje ljudi podržava slanje vojne pomoći Kijevu, što se odražava i na planove oživljavanja proizvodnje artiljerije.
