Svet
Šta su izbori za EP pokazali o rejtingu Šolca: Semafor koalicija u slobodnom padu
U Nemačkoj su građani na ulici poslednjih deset godina, deceniju se stalno protestuje i šalje poruka političarima da način na koji vode zemlju nije dobar, a onda imate Šolcovu vladu koja umesto da odgovori na brige građana, organizuje svoje pristalice i pravi proteste protiv opozicije, kaže za RT Balkan Dušan Dostanić
Sve tri stranke članice nemačke vladajuće koalicije kancelara Olafa Šolca ostvarile su na upravo okončanim izborima za Evropski parlament lošije rezultate nego na glasanju 2019. godine.
Šolcova Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) dobila je 14 odsto glasova u odnosu na 15,8 odsto 2019, Slobodne demokrate su pale na pet odsto podrške, dok najveći pad u podršci imaju Zeleni. Oni su, prema prvim rezultatima, osvojili 12 odsto, što je značajno manje od 20,5 odsto koliko su osvojili pre pet godina.
Koalicija koju čine Hrišćansko-demokratska unija i Hrišćansko-socijalna unija (CDU/CSU) je na prvom mestu i osvojila je 29,5 odsto glasova, dok je desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) ostvarila bolje rezultate nego na prethodnim izborima sa 16,5 odsto glasova, odnosno 5,5 procentna boda više nego 2019.
Desne stranke dobijaju primat u Evropi i to nije pojava koja je od juče, ona traje duže vreme, kaže za RT Balkan naučni saradnik Instituta za političke studije Dušan Dostanić.
"Možemo da govorimo o tome proteklih 20-25 godina, a nekoliko je opštih uzorka. Jedan je kriza poverenja i to što građani više nemaju poverenja u etablirane, mejnstrim partije. Deo uzroka leži u promenama na vrednosnom i planu kulture i odražava se u stavu građana iskazanom kroz istraživanja javnog mnjenja da više ne prepoznaju zemlju u kojoj su rođeni", ističe Dostanić.
Uz to, kako dodaje, ljudi više nemaj utisak da o nečemu odlučuju, već naprotiv imaju utisak da dosadašnje stranke ne samo da ih ne reprezentuju, nego nemaju ni moć da utiču na političke odluke. Tu je takođe i pad životnog standarda i veliki pesimizam građana.
"U Evropi imamo više od deset godina kontinuirano socijalno nezadovoljstvo i građane koji izlaze na ulice da to iskažu. U Nemačkoj su građani na ulici bukvalno poslednjih deset godina. Deset godina se stalno protestuje i šalje poruka političarima da način na koji vode zemlju nije dobar. A onda na kraju još imate Šolcovu vladu koja za ove dve godine, umesto da odgovori na sve brige građana, ne samo da se nije pozabavila time nego je organizovala svoje pristalice i pravila proteste protiv opozicije", naglašava naš sagovornik.
Legitimitet Šolcove vlade je najblaže rečeno okrunjen, dodaje Dostanić.
"Od jesenas po istraživanjima javnog mnjenja Olaf Šolc je kancelar sa najnižom podrškom od formiranja Savezne Republike Nemačke. Uz to, na izborima u Hesenu gde je nosilac liste bila Nensi Fezer, ministar unutrašnjih poslova, ona je u svojoj izbornoj jedinici dobila manje glasova nego što je dobila njena stranka u Hesenu. Dakle, ne samo da je ta politika nepopularna, nego i nosioci te politike lično kubure sa legitimitetom", ističe Dostanić.
U normalnoj situaciji moglo bi se očekivati da se ide na prevremene izbore jer kada bi se ovi rezultati preslikali na nacionalni nivo, sve tri stranke vladajuće koalicije su u slobodnom padu: lošije rezultate zabeležile su Šolcove socijaldemokrate, Zeleni značajan pad, dok je za liberale pitanje da li će se posle narednih izbora uopšte naći u Bundesveru, napominje naš sagovornik.
"Činjenica da se o tome ni ne razmišlja dovoljno govori o stanju kako se vlada i samo može biti dodatni argument za strahove građana koji govore o aroganciji moći", napominje Dostanić.
S druge strane, AfD je ostao druga po snazi stranka u Nemačkoj i u odnosu na prošle izbore za EP u njihovom slučaju može se govoriti o značajnom rastu, ukazuje naš sagovornik.
"I to uprkos svemu što se desilo u proteklih dva-tri meseca. Protiv AfD-a vodila se nefer kampanja, bilo je medijske pristrasnosti kakva do sada u Nemačkoj nije viđena. Bilo je i fizičkih napada na štandove i političare iz AfD-a, manipulacije državnim institucijama u političke svrhe. Šolcova vlada više se bavila blokiranjem političkih protivnika, nego rešavanjem konkretnih problema", ističe Dostanić.
S obzirom na sve to, kao i na činjenicu da su dvojica prvih na listi za EP (Maksimilijan Kra i Peter Bistron) praktično bili blokirani poslednjih desetak dana kampanje zbog pokretanja različitih istraga protiv njih, AfD je ostvario fantastičan rezultat, zaključuje naš sagovornik.
