Svet
Francuska i evropski izbori: Šamar za Makrona i prvo raspuštanje francuskog parlamenta u 21. veku
Izborni poraz stranke francuskog šefa države nije bio neočekivan, a sagovornici RT Balkan su krajnje sumnjičavi prema tome da će on doneti i neke konkretnije promene u francuskoj politici
Francuski predsednik Emanuel Makron saopštio je u nedelju uveče građanima svoju, kako je opisao, ozbiljnu i tešku odluku: raspušta skupštinu i raspisuje vanredne parlamentarne izbore.
Bio je to jedan od do sada najsnažnijih odjeka upravo okončanih izbora za Evropski parlament na kojima je, prema preliminarnim rezultatima, Makron ubedljivo izgubio od Marin Le Pen. Njegov Preporod osvojio je 15 odsto glasova, dok je Nacionalno okupljanje Le Penove dobilo podršku 32 odsto birača.
"Iako sami rezultati nisu toliko iznenađenje za one koji prate političke prilike u Francuskoj, ipak je ovo težak politički poraz, politički šamar kada predsednik države doživi da mu partija na evropskim izborima ima svega 15 odsto podrške", ukazuje Dušan Gujaničić za Instituta za političke studije za RT Balkan.
Pogotovo što je druga partija, Nacionalno okupljanje, dobila dvostruko više glasova od njega, dodaje on.
"Ali Makronova odluka o raspuštanju skupštine koju je doneo sinoć tek što se završilo glasanje, u izvesnoj meri jeste iznenađenje. Francuski predsednik ima suvereno pravo po Ustavu da raspusti parlament, ali to je mehanizam koji se veoma retko koristi. Poslednji put je to učinio Žak Širak 1997. i posle toga na parlamentarnim izborima doživeo poraz. Možemo slobodno da kažemo da je ovo prvo raspuštanje parlamenta u Francuskoj u 21. veku", kaže Gujaničić.
Kako napominje, težak poraz francuskog predsednika znači da on nije odgovorio na osnovne brige francuskog stanovništva.
"U kampanji on je najviše govorio o izgradnji Evrope, stvaranju evropske odbrane, pomoći Ukrajini u ovom ratu. Ispostavilo se da to najveći deo francuskih birača ne dotiče direktno ili ne zanima najviše u njihovom svakodnevnom životu. Pitanja na koji oni žele odgovor su pre svega migrantsko pitanje, zaustavljanje nekontrolisanih migracija, životni standard, bezbednost na ulicama, cene energenata, kupovna moć", napominje Gujaničić.
Makron će sada verovatno morati više da se bavi unutrašnjim problemima i pitanjima i bar na neko vreme "na čekanje" stavi svoje radikalne inicijative u vezi sa Ukrajinom, ističe naš sagovornik.
Dodaje i da je Nacionalno okupljanje nesumnjivo s ovim rezultatom dobilo vetar u leđa, ali smatra da će verovatno biti pokušano ponavljanje scenarija iz 2002. kada je Žan Marin le Pen ušao u drugi krug pa su se sve političke snage brzo ujedinile protiv njega.
I Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije kaže za RT Balkan da je ovakav rezultat na evropskim izborima možda bio neočekivan samo za ljude koji žive u određenom ideološkom mehuru, kako opisuje.
"Pitanje je, međutim, da li će to nešto značajno promeniti, s obzirom da i partija Le Penove Nacionalno okupljanje prolazi kroz proces 'melonizacije'. Italijanska premijerka Đorđa Meloni je u potpunosti ušla u ratni brod NATO-a, a vidimo jasne tendencije u tom smeru i kod Nacionalnog okupljanja. O tome svedoči i njihov sukob sa nemačkim AfD-om", kaže Gajić.
On smatra da se ništa značajno neće promeniti u evropskoj politici, ali napominje da je činjenica, što su i ovi evropski izbori pokazali, da postoji zasićenje i Evropskom komisijom kakva je danas i politikom koju vodi Brisel.
"Sadašnja struktura koja drži moć u Evropi, ali i SAD, učiniće sve da ovaj rezultat koji govori o ogromnom nezadovoljstvu građana EU bude amortizovan. Videćemo u kojoj meri će to nezadovoljstvo da se pretoči u promenu politike, ali ne verujem da ćemo videti neke kardinalne promene", dodaje Gajić.
U Nemačkoj je to ozbiljnije zato što je AfD mnogo jasnije protiv evropskog rata protiv Rusije, ističe Gajić i kaže da upravo u tome i leži uzrok tenzija između Le Penove i AfD-a i izbacivanja nemačke stranke iz njihove poslaničke grupe Identitet i demokratija u EP.
"Dugoročno najveći izazov za NATO i Ameriku jeste Nemačka jer u njoj vidimo suštinsku pobunu", zaključuje Gajić.
