Kriza u Jermeniji: Partnerstvo sa SAD, napuštanje ODKB-a i protesti
Masovni protesti, blokade saobraćajnica i tuče sa policijom postali su svakodnevna pojava u Jermeniji, a nema naznaka da će politička kriza koja trese ovu zemlju početi da se stišava.
Naprotiv, kurs Jerevana ka Zapadu, antiruska retorika i potencijalno napuštanje ODKB-a razlozi su za još veću eskalaciju protesta.
Eskalacija protesta
Protesti u Jermeniji su počeli u maju zbog potpisivanja sporazuma o razgraničenju sa Azerbejdžanom koji podrazumeva predaju nekoliko jermenskih sela Bakuu.
Građani koji protestuju traže smenu Nikola Pašinjana zbog predaje teritorije Azerbejdžanu. Budući da opozicija nije imala kandidata koji bi vodio demonstracije, tu ulogu je preuzeo poglavar Tavuške eparhije Jermenske apostolske crkve, arhiepiskop Bagrat Galstanjan, koji je zbog protesta obustavio služenje crkvi.
Međutim, bez obzira na gotovo svakodnevna okupljanja u centru Jerevana opozicija i vlast nisu ni korak bliže dogovoru. Naprotiv, tenzije rastu što se vidi i po eskalaciji protesta.
Sukob većih razmera sa policijom izbio je 12. juna za vreme protesta kod Skupštine Jermenije. Prema poslednjim podacima, povređeno je više od 100 demonstranata i najmanje 10 policajaca. Skup je rasteran suzavcem i gumenim mecima.
Partnerstvo sa SAD i francuske vojne baze
Bez obzira na proteste, sukobe i pogoršanje odnosa sa Moskvom, Jerevan nastavlja da produbljuje saradnju sa članicama NATO. Jermenski ministar spoljnih poslova Ararat Mirzojan ugostio je u utorak u Jerevanu pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, Džejmsa O'Brajena.
Nakon sastanka se pojavila vest da Jerevan ne samo da "teži ka bližoj saradnji sa evroatlantskim institucijama i Zapadom", već da SAD i Jermenija planiraju da svoje bilateralne odnose podignu na nivo "strateškog partnerstva".
Prema rečima Mirzojana i O'Brajena, Vašington pomaže Jerevanu vojno, u trgovini, pri izmenama pravosudnog sistema i u demokratskoj praksi. Obe strane će nastaviti da šire trgovinske veze, zajedno sa "povećanjem saradnje na sankcijama i kontroli izvoza", bez obzira što je Jerevan član ODKB i Evroazijske unije.
"SAD i Jermenija su ponovo potvrdile svoju posvećenost zajedničkim demokratskim vrednostima s ciljem da Jermenija postane demokratska, prosperitetna i mirna (zemlja)", navodi se u saopštenju.
Posebno treba istaći vojnu saradnju. Iako je Jerevan član ODKB, Pašinjan nastavlja da aktivno sarađuje sa NATO, pre svega sa SAD. Vašington je obećao da će nastaviti "transformaciju odbrane" Jermenije kroz dugogodišnje partnerstvo sa Nacionalnom gardom Kanzasa, dok pomaže jermenskoj policiji da "poveća odgovornost i održivost".
Aktivno se razvija saradnja i sa Francuskom. Nakon niza neuspeha u Africi i dešavanja u Novoj Kaledoniji, Pariz se koncentrisao na Ukrajinu i Kavkaz. Osim nagoveštaja slanja "instruktora" u zonu SVO, Francuska šalje Jermeniji vojnu opremu, pre svega oklopna vozila. Prema poslednjoj, ali do sada nezvaničnoj informaciji u medijima, Jermenija je poslala zvaničan zahtev Francuskoj za uspostavljanje francuske vojne baze u zemlji. Treba napomenuti da Rusija u Jermeniji ima svoju bazu u gradu Gumri još od 1995. godine, što će dodatno zakomplikovati odnose sa Moskvom.
Napuštanje ODKB - odugovlačenje neizbežnog
Nakon dolaska na vlast 2018. godine, premijer Jermenije iz godine u godinu smanjuje saradnju sa Organizacijom dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Poslednjih par godina Jerevan skoro ne učestvuje na zajedničkim sednicama i ne sprovodi vojne vežbe sa drugim saveznicima.
Štaviše, pres sekretar Ministarstva spoljnih poslova Jermenije Ani Badaljan izjavila je 8. maja da republika neće učestvovati u finansiranju aktivnosti ODKB-a ove godine. ODKB je bila primorana da prilagodi budžet, zbog odbijanja Jermenije da plati članarinu. Cela situacija počinje da liči na namernu eskalaciju kako bi Jerevan napustio savez.
"Još jednom kažem da će sledeći logičan korak biti napuštanje ODKB. Podsećam da će u našem programu od 2021. do 2026. godine nismo rekli da ćemo ostati članovi ODKB, nismo to rekli. Rekli smo da imamo pitanja na koja želimo da dobijemo odgovore, a kada se to desi, odlučićemo. Možda se to (napuštanje ODKB) bude kroz mesec dana, a možda za jednu ili tri godine", rekao je Pašinjan u Skupštini Jermenije.
Pritom, treba istaći da je Pašinjan već našao glavnog krivca - predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka. Prema rečima Pašinjana, Jermenija će napustiti ODKB ukoliko se "Lukašenko ne izvini jermenskom narodu" ili ukoliko Minsk ne napusti organizaciju.
A razlog je Lukašenkova poseta Azerbejdžanu i "priprema Bakua za 44-dnevni rat".
"Jedan od lidera ODKB-a navodi da je učestvovao u pripremi 44-dnevnog rata, inspirisao, verovao i želeo pobedu Azerbejdžana. Posle toga, u formatu ODKB, trebalo bi da sednem sa predsednikom Belorusije i razgovaram? Želim da kažem i sledeće: izjavljujem da nikada neću ići u Belorusiju sve dok je lider ove zemlje Aleksandar Lukašenko", rekao je Pašinjan u Skupštini.
Pašinjan je dodao da "nijedan zvanični predstavnik Jermenije neće ići u Belorusiju", a Jermenija je pozvala svog ambasadora u Belorusiji na konsultacije, saopštila je Badaljan.
Uzimajući u obzir retoriku zvaničnog Jerevana i smenu političkog kursa, Jermeniji je potrebna eskalacija sa ODKB kao predlog za napuštanje organizacije radi odvlačenja pažnje od strateškog partnerstva sa SAD i potpisivanja nepovoljnog po Jerevan dogovora sa Azerbejdžanom.