Zašto EU kopira komunističku Albaniju?
Evropska unija počinje da liči na Albaniju u drugoj polovini 20. veka kada je glavno dostignuće ove diktature bila je izgradnja stotina hiljada odbrambenih bedema duž granica sa svim susedima.
Program izgradnje 200.000 bunkera na celoj teritoriji ove zemlje usvojen je ranih 1970-ih i dosledno je sprovođen do kasnih 1980-ih. Kao rezultat toga, bunkeri su bili bukvalno razbacani svuda, i postali najpoznatiji simbol Albanije. Istovremeno su razotkrili šta se dešava kada paranoja postane glavna pokretačka snaga svake spoljne politike. Mnogi zapadnoevropski političari sada vode svoje zemlje ovim putem, piše Timofej Bordačev, programski direktor Valdajskog kluba.
Pre nekoliko dana, šefica birokratije EU Ursula fon der Lajen posetila je Finsku i potom radosno napisala na jednoj društvenoj mreži da je impresionirana koliko je brzo zemlja uspela da izgradi 50.000 podzemnih skloništa za slučaj "ruske agresije".
Finska nije jedina. Bivše baltičke republike SSSR-a stalno najavljuju da će podići zidove, stotine bunkera, ili odbrambene bedeme na granici sa Rusijom. Nemačke novine već pišu da je Ministarstvo odbrane izradilo planove za regulisanje izgradnje skloništa i podele hrane građanima u slučaju rata sa Moskvom. Francuzi se za sada drže, ali verovatno zbog nedostatka sredstava budući da ekonomski pokazatelji govore da je Francuska već pala na nivo zemalja južne Evrope.
Šta se desilo? Čini se da postoji nekoliko razloga. Politički sistemi EU zaglibili su u krizi. Ovo ne podrazumeva samo dobro poznati kolaps tradicionalnih partija i pokreta, ili njihovu zamenu populistima kao što su pokret Emanuela Makrona u Francuskoj ili Pravi Finci u Finskoj. Ceo zapadnoevropski poredak, koji je osmišljen da ubedi građane da je status kvo najispravniji, je u krizi.
Za to više nema dovoljno novca. Sposobnost Zapadne Evrope da izvuče neokolonijalne rente od ostatka čovečanstva naglo je opala poslednjih godina. Glavni "krivac" je Kina, čija moć stvara alternativne izvore finansiranja za siromašne zemlje Afrike ili Latinske Amerike. Druga je Rusija, čije su vojne i političke sposobnosti povećane, omogućavajući bivšim evropskim kolonijama da se oslone na drugačiju vrstu podrške.
Konačno, za zapadnoevropsku tragediju kriv je ceo svet, jednostavno zato što se razvija i više ne mogu da ga kontrolišu sve manje sile starog sveta. I Amerikanci su manje tolerantni; čak teraju EU da sve više finansira svoje spoljnopolitičke avanture, poput podrške Kijevu. Zato vladajuće klase bloka koriste svaku priliku da svoje građane uvedu u uslove mobilizacije i da se osećaju kao da žive u "tvrđavi pod opsadom".
EU je upletena u sopstvene greške i ne vidi izlaz, a kako je odavno prerasla sposobnost da ozbiljno sumnja u ispravnost svojih postupaka (hajka na migrante, odbijanje da se prime ljudi koji nisu vakcinisani "njihovim" vakcinama, rusofobija i ideja da žive u bašti okruženoj džunglom) pred njom je samo izgradnja novih bunkera i drugih linija odbrane u svim pravcima, navodi Bordačev.